Možda mnogima može delovati neobično, ali rudarski sektor države Finske iznenada se pojavio kao kamen temeljac za stratešku autonomiju Evropske unije. Iako rudarstvo nije delatnost koja se u javnosti asocira sa nordijskim državama, u praksi u ovom regionu dolazi do uspona ove grane privrede u prethodnim godinama.
Finska je postala takva država i trenutno igra ključnu ulogu u obezbeđivanju kritičnih sirovina neophodnih za zelenu tranziciju evropskog kontinenta i njegov tehnološki napredak. To je posledica višedecenijskog planiranja vlada u Helsinkiju, koja sada daje prve rezultate. Sa svojim rezervama minerala poput nikla, kobalta, bakra, litijuma i fosfata predstavlja jednog od važnijih igrača kada se radi o ključnim komponentama za električna vozila, baterije i tehnologije obnovljivih izvora energije.
Finska se pozicionirala kao ključni trenutni i budući snabdevač mineralima evropske industrije unutar same Evropske unije. Posvećenost zemlje održivoj rudarskoj praksi takođe je u skladu sa ekološkim ciljevima EU, te se često koristi kao ogledni primer kako bi ovaj sektor trebalo da radi na održivim osnovama. Ona trenutno predstavlja jednu od retkih evropskih država koja tako daje doprinos u smanjenju zavisnosti Evropske unije od Kine u sferi kritičnih minerala i kada se radi o rudarenju i kada se radi o obradi, ali i planovima u ovoj sferi.
Finska smanjuje zavisnost EU od Kine i doprinosi Zelenoj tranziciji
Za početak, kada se radi o litijumu koji je postao oslonac u ambicijama EU za održivu energetsku budućnost, Finska ima svoju važnu ulogu. Kako se svet pomera ka električnim vozilima i skladištenju obnovljive energije kroz baterije, tako je i potražnja za njim porasla. Finska proizvodnja litijuma, posebno iz projekta Keliber u regionu Središnje Ostrobotnije, uskoro bi trebalo da obezbedi značajan deo evropske potražnje za litijumom. Rudnik Keliber, za koji se očekuje da će proizvoditi preko 15.000 tona litijum hidroksida godišnje, strateški je važan u smanjenju oslanjanja EU na uvoz navedenog minerala. Ovaj projekat je dobio ekološku dozvolu prethodne godine, te je samim tim najavljen ulazak u drugu fazu izgradnje.
Osim same ekspolatacije rude, Finska će biti i jedna od država Evrope koja će na svojoj teritoriji imati kapacitete za obradu rude. Iako je samo rudarenje ovog minerala široko rasprostranjeno u svetu, Kina ima natpolovičnu dominaciju kada se radi o kapacitetima za njegovu obradu. U tom smislu, postrojenje za obradu litijuma „Metso“ u finskom gradu Kokola, biće ključno ne samo za finsku rudu, nego i rudu ovog minerala koji će dolaziti iz drugih evropskih država. Na taj način će i u sferi litijuma, Helsinki imati važnu ulogu za Evropsku uniju koju trenutno ima i oko drugih ruda.
Finska je takođe jedina država unutar Evropske unije koja trenutno rudari i obrađuje kobalt, a koji je neophodan za zelenu tranziciju sveta. Rudnici „Kevitsa“ i „Sotokamo“ su zaduženi za samu rudu, dok rafinerija „Kokola“ prerađuje oko 15.000 tona kobalta godišnje za potrebe industrije. Ovaj mineral je ključan za proizvodnju baterija visokih performansi, posebno u sektoru električnih vozila, gde se koristi za produženje trajanja i stabilnost baterije.
Posvećenost Finske održivom rudarstvu je očigledna u njenim inicijativama za smanjenje ekološkog otiska vađenja kobalta. Rafinerija Kokola, na primer, implementirala je zatvorene sisteme za vodu i prakse upravljanja otpadom koje minimiziraju uticaj na životnu sredinu. Štaviše, istorijski pristup Finske zelenom rudarstvu, koji datira još od ranih 2000-ih, uključuje rigorozne propise i tehnološke inovacije dizajnirane da smanje uticaj rudarskih operacija na životnu sredinu, čineći finski kobalt ne samo resursom, već modelom za održive prakse vađenja rude širom Evrope.
Osim litijuma i kobalta, nikl je još jedan ključni mineral oko kog Finska igra ključnu ulogu u podršci industrijskim i ekološkim ciljevima Unije. Finska je država u kojoj se nalazi najveći rudnik nikla „Talvivara“, koji sam doprinosi sa skoro 50.000 tona nikla godišnje, što je neophodno za proizvodnju nerđajućeg čelika, baterija za električna vozila i drugih visokotehnoloških elemenata. Rudnik Talvivara, kojim sada upravlja kompanija „Terrafame“, pretrpeo je značajna poboljšanja u upravljanju životnom sredinom nakon kupovine 2015. Ova poboljšanja uključuju napredne sisteme za prečišćavanje vode i prelazak na „bioheapleaching“, ekološki prihvatljiviji metod ekstrakcije nikla i zlatni standard za zeleno rudarstvo.
Pored spomenutih važnih kritičnih minerala, Finska uz njih rudari i bakar, cink, zlato, platinu i druge rude. U prethodnim godinama kompanije u Finskoj intenziviraju istraživanje retkih elemenata Zemlje (REE), u kojima Kina ima najviši stepen dominacije. Ključni istraživački projekti dešavaju se u regionima kao što je Pera-Pohjola, gde su geološka istraživanja identifikovala obećavajuća ležišta REE. Finska je i jedina država članica Evropske unije koja rudari fosfat, kao element za kojim u Evropi postoji prava apokalipsa sa manjkom.
Sve navedeno je rezultat politike Finske da decenijama sistematski razvija svoj rudarski klaster, te njegov izvoz ima dvocifren procentualni udeo u ukupnom izvozu ove države. Danas je taj klaster jak i sastoji se od više od deset univerziteta i istraživačkih organizacija povezanih sa rudarstvom, više od 200 rudarskih kompanija i pružalaca usluga sa preko 40 rudnika i 10 topionica i čeličana. Uprkos tako velikom rudarskom sektoru, finske štetne emisije gasova staklene bašte po glavi stanovnika niže su od nemačkih, holandskih, austrijskih emisija ili proseka cele Evrope.
U tom smislu, kada se radi o rudarstvu, Finska je država na koju bi trebalo da se ugledaju i razvijene države i one koje su u procesu razvoja. Vlade u Helsinkiju su videle trendove koji dolaze u ovoj oblasti u periodu kada oni nisu bili ni medijska ni politička tema. Te teme su važnost kritičnih minerala i njihova obrada, kao i rudarenje koje je u potpunosti odgovorno u odnosu na životnu sredinu i standarde u ovoj oblasti koji su sve strožiji. Države poput Australije ili Kanade su takođe važne kada se radi o rudarstvu navedenih minerala, ali kada se radi o održivosti Finska se svakako nalazi nekoliko koraka ispred i pravo je ogledno polje za celu Evropu.