Krađa električne energije u Grčkoj, ne samo da nije smanjena, već se širi, dok kašnjenja u naplati izrečenih novčanih kazni dodatno pogoršavaju problem, vidi se iz podataka koje je objavio operator distributivnog sistema HEDNO. Tokom prvih pet meseci 2025. godine, operativna aktivnost kompanije u borbi protiv krađe električne energije pokazuje primetan porast na svim nivoima.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, tehnički pregledi porasli su za 65 odsto, odnosno 23.000 intervencija širom zemlje. Istovremeno, broj slučajeva za koje se sprovodi postupak sertifikacije za izmirenje duga iznosio je oko 8.600, što je povećanje za 39 odsto.
Dug od 35,3 miliona evra
Još indikativnije za obim problema jeste količina sertifikovanih potraživanja vezanih za krađu energije, koja je porasla za 57 odsto u odnosu na prošlu godinu i dostigla 35,3 miliona evra. Reč je o iznosu koji odražava intenzitet i ozbiljnost fenomena, uprkos stalnim intervencijama menadžera, koji je čak ojačao svoje ljudske resurse sa više od 200 novih zaposlenih, posebno u tu svrhu.
Međutim, provere u poslednjih nekoliko dana iznele su na površinu obimnu geografsku i sektorsku koncentraciju incidenata krađe električne energije, posebno u oblastima sa povećanom turističkom aktivnošću. Ukupno je izvršeno 1.155 inspekcija preduzeća i objekata visoke potrošnje, uključujući hotele, restorane, supermarkete, pekare, fabrike za pakovanje, maslinice i fabrike sira, u oblastima kao što su Krit, Rodos, Kos, Naksos, Tinos, Mikonos, Santorini i Ikaria. Iz ovih sektora proizašlo je više od 200 slučajeva krađe električne energije, a ukradena energija prevazilazi vrednost od milion evra.
Među prestupnicima su identifikovani: hotelska jedinica sa overenim dugom većim od 200.000 evra; bar na plaži sa iznosom od oko 60.000 evra; supermarket sa 63.000 evra; fabrika za pakovanje sa 50.000 evra, dva mlina za masline sa po 30.000 evra, i fabrika sira sa 20.000 evra.
Naplata dugova je problem
Iako se sertifikacija dugova vrši odmah nakon što je utvrđena povreda, njihova naplata ostaje jedan od najvećih spoticanja u upravljanju problemom. Sadašnja procedura predviđa mogućnost otplate iznosa u ratama, dok postoji dosta slučajeva u kojima prestupnici pribegavaju pravnim lekovima, kao što su privremene zabrane ili privremene mere, što dovodi do odlaganja konačnog plaćanja čak i za period duži od godinu dana.
Inače, od prošlog maja, na osnovu odluke RAAEF-a objavljene u glasniku Vlade, prestupnici su zbog krađe električne energije dužni da plate više nego dvostruko u odnosu na naknade za ukradenu energiju. Konkretno, stambenim potrošačima se naplaćuje 0,472 evra/kWh, profesionalcima i preduzećima 0,541 evra/kWh, dok se za korisnike socijalnih tarifa cene kreću od 0,153 do 0,286 evra/kWh, u zavisnosti od kategorije.
Tržišni poremećaji
Međutim, uprkos pooštravanju ekonomskih posledica i intenzivnijoj kontroli, fenomen krađe električne energije i dalje izaziva višestruke poremećaje na tržištu električne energije. Troškovi ukradene energije su na kraju uključeni u račune konzistentnih potrošača, dok dobavljači, posebno manji, ne-vertikalno integrisane kompanije, ističu da su pod nesrazmernim pritiskom, jer nemaju finansijski prostor da apsorbuju gubitke ili se takmiče po cenama ispod troškova.
Pored krađa električne energije, oni ukazuju i na kašnjenje u likvidaciji HEDNO-a, kao i na intenzitet fenomena strateških loših platiša, potrošača koji menjaju provajdera svakog meseca, ostavljajući neplaćene račune iza sebe.
(EUpravo zato/Energija Balkana)
