Zastoj u tranzitu nafte i petrohemijskih proizvoda kroz Ormuski moreuz je poremetio globalne lance snabdevanja i pogurao cene plastike i polimera na najviše nivoe u četiri godine, uz potragu uvoznika za novim dobavljačima i zamenskim sirovinama, po znatno višim cenama, upozoravaju analitičari.
Kroz Ormuski moreuz godišnje prolaze petrohemijski proizvodi u vrednosti od 20 do 25 milijardi dolara, procenjuje holandski Rabobank, što navodi na zaključak da bi dugotrajniji poremećaji mogli da prisile proizvođače da više troškove prebace na krajnje potrošače.
"Sve kompanije koje ih uvoze s Bliskog istoka, a to je, može se reći, gotovo ceo svet, izgubile su velikog dobavljača i sada se natiču za zamenske sirovine po znatno višim cenama", upozorava analitičar OPIS-a Džoel Morales.
"Globalna logistika je postala neizvesna"
Predvođen Saudijskom Arabijom, Bliski istok činio je u 2025. više od 40 odsto globalnog izvoza polietilena, a snabdeva gotovo sve regije sveta, uz izuzetak Severne Amerike. Cene ključnih plastičnih materijala, poput polietilena (PE) i polipropilena (PP), snažno su porasle od početka sukoba, prateći rast troškova sirove nafte i drugih sirovina.
"Globalna logistika postala je neizvesna", kaže izvršni direktor američkog "Dowa" Džim Fiterling, uz procenu da je polovina svetske ponude polietilena na udaru zbivanja na Bliskom istoku. Analitičari upozoravaju da bi eventualno potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza moglo da poremeti isporuke oko 1,2 miliona barela posebnog derivata nafte.
Moglo bi i dodatno da ograniči dostupnost važne sirovine za petrohemijsku industriju.
Maksim Sonin sa Univerziteta Stanford ističe kako nagli rast cena odražava veći "dodatak na rizik", a na udaru je u prvom redu Azija zbog snažne zavisnosti o derivatu nafte kao osnovnoj sirovini za proizvodnju plastike.
Proizvođači plastike u Aziji i Evropi muče se s većim troškovima sirovina
U Aziji su najviše izloženi Japan, Južna Koreja i Indija. Proizvođači plastike u Aziji i Evropi muku muče s većim troškovima sirovina i manjom zaradom budući da se u velikoj meri oslanjaju na uvoz s Bliskog istoka.
U Evropi dodatni problem predstavlja raskorak između rastućih cena nafte i postojećih ugovornih cena, što otežava prenos troškova na kupce. Severna Amerika ipak uživa relativnu prednost zahvaljujući dostupnosti sirovina.
"Cene PE-a i PP-a znatno su porasle od početka sukoba", rekao je finansijski direktor američkog proizvođača petrohemikalija Liondel Baselja Agustin Iskierdo, ali narudžbine za april su ipak najbolje u sedam meseci.
Proizvođači ostvaruju natprosečnu zaradu
Plastika se u SAD-u, prema podacima ministarstva energetike, uglavnom proizvodi iz prirodnog gasa i srodnih sirovina. U drugim delovima sveta proizvođači pak se uglavnom oslanjaju na derivat nafte.
Više od polovine američkog polietilena ide u izvoz, pa proizvođači ostvaruju natprosečnu zaradu. Rastući troškovi se već prelivaju na krajnje potrošače. Američki "Celanese" je podigao cene, a "Dow" najavljuje još više cene polietilena.
Evropske kompanije, poput "BASF"-a i "Wacker Chemi"-ja, takođe prate trend poskupljenja, a nemački "Lanxess" otišao je i korak dalje, podigavši cene specijalnih aditiva i plastifikatora i do 50 odsto, pozivajući se na kontinuirani rast troškova.
Pritisak se oseća i izvan industrije plastike, pa je tako indijski proizvođač flaširane vode "Bisleri" podigao cene za 11 odsto.
"Ecolab" uvodi dodatne energetske naknade od deset do 14 odsto. Analitičari upozoravaju da bi rast ulaznih troškova mogao da oslabi potražnju za sekundarnim proizvodima i dodatno pojačati inflatorne pritiske na globalnom nivoe. Dugoročno gledano, tržište plastike moglo bi da se konsoliduje, kaže Sonin, uz jačanje velikih proizvođača s nižim troškovima proizvodnje.
(EUpravo zato/Index.hr)
