Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, kao i odgovor Teherana, poremetili su trećinu globalnih zaliha helijuma, sirovine ključne za proizvodnju mikročipova, poluprovodnika, ali i magnetnih rezonanci.
To je uglavnom posledica ograničenja u pomorskom saobraćaju i obustavljanja proizvodnje kod jednog od glavnih proizvođača helijuma - Katara.
Koliko se helijuma proizvodi u Zalivu?
Katar je u 2025. godini proizveo oko 63 miliona kubika helijuma, što je trećina od približno 190 miliona kubnih metara globalno proizvedenih, prema podacima američke geološke službe.
Iako druge zalivske zemlje nisu veliki proizvođači helijuma, one su ključne za svetski lanac snabdevanja, jer izvoz iz Katara i drugih zemalja zavisi od pomorskih ruta i uskih grla u njihovim vodama, posebno Ormuski moreuz.
Iranski zvaničnici su 2. marta objavili da je moreuz zatvoren i da će, ukoliko bilo koji brod pokuša da prođe, IRGC (Korpus čuvara islamske revolucije) i mornarica "zapaliti te brodove". Saobraćaj kroz moreuz je od tada značajno smanjen.
Iranci tvrde da moreuz nije potpuno zatvoren, osim za brodove koji pripadaju SAD, Izraelu i njihovim saveznicima, ali su uveli nova pravila: svako plovilo mora da dobije odobrenje Teherana za prolazak. Zbog toga je saobraćaj skoro potpuno stao, osim nekoliko indijskih, pakistanskih i kineskih brodova.
Kompanija "QatarEnergy", najveći svetski proizvođač tečnog prirodnog gasa (LNG), čija postrojenja proizvode i tečni helijum, saopštila je da će godišnji izvoz ovog gasa opadati za 14% svake godine.
Kako se helijum transportuje do kupaca?
Helijum je gas veoma male gustine i zauzima veliki prostor u gasovitom stanju. Zato se obično hladi i pretvara u tečni oblik kako bi se skladištio u specijalizovanim kriogenim kontejnerima, čime se štedi prostor i smanjuju troškovi.
Obično mora da bude transportovan u roku od 45 dana od prebacivanja u tečno stanje, jer se i dobro izolovani rezervoari postepeno zagrevaju, što dovodi do isparavanja i gubitka gasa u atmosferu.
Potom se kontejneri šalju kupcima brodovima.
Gotovo sav izvoz helijuma iz Katara ide morskim putem kroz Ormuski moreuz, jer zemlja nema alternativni izlaz na otvoreno more.
Zašto je proizvodnja helijuma ugrožena?
Helijum se dobija kao nusproizvod tokom proizvodnje LNG-a, pa svaki poremećaj u proizvodnji LNG-a automatski smanjuje i količine helijuma.
Proizvodnja LNG-a u Kataru je doživela udarac kada je napadnuta energetska infrastruktura.
Kompanija "QatarEnergy" je 2. marta saopštila da je obustavila proizvodnju LNG-a nakon iranskih napada na postrojenja u Ras Lafanu i Mesaidu. Iranski zvaničnici negirali su da su ciljali ovu kompaniju.
Iranske rakete su prošle nedelje pogodile postrojenje LNG u industrijskom Ras Lafanu, koje obrađuje oko 20% globalnih zaliha tečnog gasa.
Napad je izazvao tri požara i smanjio izvoznu sposobnost Katara za oko 17 odsto, što predstavlja procenjeni godišnji gubitak od 20 milijardi dolara u narednih pet godina, izjavio je izvršni direktor kompanije, Sad Šerida Al-Kabi.
Popravke će smanjiti proizvodnju za 12,8 miliona tona LNG-a godišnje u periodu od tri do pet godina.
Zbog toga je najavljeno smanjenje izvoza tečnog helijuma za 14%.
Ko najviše zavisi od helijuma iz Zaliva?
Južna Koreja, Japan, Tajvan i Kina najveći su potrošači katarskog helijuma.
Ove sa Dohom sklapaju dugoročne sporazume, pa se promene cena ne osećaju odmah, ali će ponuda svakako biti smanjena.
Prema procenama, prekid od 30 dana bi mogao da podigne cene za 10-20%, dok bi prekid od 60 do 90 dana povećao cene za 25-50%, posebno za kupce bez ovakvih ugovora.
Zašto je helijum toliko važan i za šta se koristi?
Nijedan drugi element ne može se ohladiti na tako niske temperature kao helijum, skoro do apsolutne nule.
Zbog toga je nezamenljiv u mnogim segmentima visoke tehnologije. Ostaje u tečnom stanju na ekstremno niskim temperaturama i koristi se i za detekciju curenja. Takođe je hemijski inertan, što znači da ne reaguje sa drugim supstancama, pa ne kontaminira materijale poput čipova.
Ove osobine ga čine idealnim za hlađenje superprovodnih magneta.
Tečni helijum je ključan za rad MRI uređaja, koji koriste magnete koji moraju da se hlade kako bi proizvodili snažna magnetna polja za snimanje tela. Četvrtina svetskog helijuma se koristi upravo za hlađenje takvih magneta, a potražnja raste.
Helijum se koristi i u proizvodnji poluprovodnika, čipova koji pokreću savremenu elektroniku, od telefona i automobila do data centara i vojnih sistema.
Takođe se koristi za punjenje balona, meteoroloških i onih za slavlja, kao i cepelina i sličnih letelica jer je lakši od vazduha, a nije zapaljiv.
Šta ako ne bude dovoljno helijuma?
Helijum nema veštačku zamenu, pa bi njegov manjak zaista usporio tehnološki razvoj.
Ipak, to se ne događa prvi put jer se od 2006. svet već pet puta suočio sa nestašicom helijuma.
Medicinski sektor pokušava da se prilagodi tako što se razvijaju MRI uređaji koji ne koriste helijum ili ga recikliraju, ali većina uređaja i dalje zavisi od njega.
Stručnjaci upozoravaju da bi, ako prekid snabdevanja potraje još samo nekoliko nedelja, oporavak normalne proizvodnje, logistike i distribucije mogao potrajati mesecima. Među najugroženijima je "Taiwan Semiconductor Manufacturing Company" (TSMC), vodeći svetski proizvođač čipova, koji jedini proizvodi ultranapredne poluprovodnike potrebne za AI akceleratore kompanija poput "Nvidia", kao i čipove koji se koriste u "Apple" pametnim telefonima.
Ko još proizvodi helijum?
Sjedinjene Američke Države su najveći proizvođač sa 81 milion kubika godišnje (više od 40% globalne proizvodnje).
Kompanija "Exxon Mobil" je najveći proizvođač izvan Katara, dok kanadske firme poput "North American Helium" i drugi proizvođači mogu uskoro imati povećanu tražnju.
Ipak, i severnoamerički potrošači zavise od helijuma iz Zaliva.
Kompanija "Airgas", deo francuske grupe "Air Liquide", već je prepolovila isporuke.
"Air Liquide" je najavio da će preusmeriti lanac snabdevanja kako bi obezbedio helijum iz drugih regiona, oslanjajući se na više izvora i skladišta u Evropi.
(EUpravo zato/Al Jazeera)
