Emisije ugljen-dioksida najvećih svetskih kompanija za fosilna goriva po prvi put su direktno povezane sa desetinama smrtonosnih toplotnih talasa, pokazuje novo istraživanje. Naučnici ovu studiju nazivaju "velikim iskorakom" u pravnoj borbi da se naftni giganti pozovu na odgovornost za štetu izazvanu klimatskom krizom.
Analiza je pokazala da bi emisije samo jedne od 14 najvećih kompanija bile dovoljne da izazovu više od 50 toplotnih talasa koji inače gotovo sigurno ne bi postojali. Drugim rečima, upravo te emisije su uzrokovale nastanak talasa vrućine.
Na primer, emisije iz fosilnih goriva ExxonMobila doprinele su tome da se 51 toplotni talas pojavi čak 10.000 puta verovatnije nego u svetu bez globalnog zagrevanja. Isto važi i za saudijski Aramco.
Globalno zagrevanje čini toplotne talase sve češćim i intenzivnijim širom planete, što svake godine doprinosi najmanje pola miliona smrtnih slučajeva. Talas vrućine koji je pogodio severozapad SAD-a 2021. bio je, prema procenama, skoro tri stepena topliji upravo zbog klimatskih promena.
Novo istraživanje utvrdilo je da emisije 180 najvećih kompanija za fosilna goriva učestvuju sa oko polovicom u porastu intenziteta toplotnih talasa, dok ostatak uglavnom potiče od uništavanja šuma. U periodu od 2010. do 2019. toplotni talasi postali su u proseku 200 puta verovatniji nego ranije.
"Mogućnost da se precizno utvrdi doprinos pojedinih zagađivača mogla bi da bude ključna za utvrđivanje pravne odgovornosti", rekla je profesorka Sonja Seneviratne sa ETH univerziteta u Cirihu, jedna od autorki izveštaja.
Ovo bi mogao biti "temelj akcija"
Davide Faranda iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja ističe da studija "prvi put povezuje konkretne klimatske katastrofe sa kompanijama čije su emisije omogućile njihov nastanak" i da bi to moglo postati "temelj pravnih i političkih akcija protiv zagađivača".
Aktivisti iz kampanje "Neka zagađivači plate" poručuju: "Sada možemo da pokažemo prstom i kažemo, ovo je uradio Saudi Aramco. Ovo je uradio ExxonMobil. Njihove emisije izazivaju toplotne talase koji inače ne bi postojali, a to znači smrtni slučajevi, uništene useve i zajednice koje trpe zbog odluka donetih u korporativnim salama".
U julu je Međunarodni sud pravde presudio da države koje ne spreče klimatsku štetu mogu biti obavezane na odštetu, dok je nemački Vrhovni sud u maju postavio presedan da i fosilne kompanije mogu biti tužene. "Evo dokaza koje su sudovi čekali", rekla je aktivistkinja Kesi DiPaola. "Račun stiže na naplatu, vreme je da zagađivači plate".
Studija, objavljena u časopisu Nature, koristila je analizu atribucije, poređenje današnjeg toplijeg sveta sa onim pre masovnog korišćenja fosilnih goriva. Naučnici su prvo izračunali koliko je emisija svake kompanije povisila temperature, a zatim koliko je to povećalo verovatnoću toplotnih talasa.
(EUpravo zato/Gardijan)
