U mnogim evropskim zemljama, poput Danske, enetgetska efikasnost zgrada je u središtu energetske politike, jer mere koje se sprovode čuvaju životnu sredinu, ali i štede novac onima koji u njoj žive.
Kako cene nastavljaju da rastu, svi traže načine da smanje operativne troškove, bez ugrožavanja kvaliteta života. "Zeleni" način razmišljanja tu može mnogo da pomogne.
Koja je razlika između zelene, održive i otporne gradnje?
Izrazi zeleno i održivo se često koriste kao sinonimi, ali imaju različita značenja.
Dok se "zeleno" uglavnom odnosi na zgrade na kojima su primenjene mere koje imaju koristi za životnu sredinu, izraz "održiv" obično znači da struktura ispunjava određene građevinske standarde koji doprinose njenoj ekološkoj efikasnosti.
Održivost zgrade se posmatra u nekoliko kategorija, uključujući efikasnost u potrošnji vode i energije, korišćenje adekvatnih materijala i vrste resursa, meri se kvalitet životne sredine, kvalitet života u zatvorenom prostoru i broj inovativnih rešenja.
Kada se govori o karakteristikama zgrade, može se govoriti i o njenoj otpornosti, što je sve češće pominjana kategorija u svetlu klimatskih promena. Otporna struktura je ona koja je osmišljena tako da izdrži prirodne katastrofe, što postaje sve važnije u svetu sve češćih ekstremnih vremenskih uslova.
Ekologija i ekonomičnost
Često je tačno da održiva gradnja ili renoviranje zgrade zahteva veće troškove početnog ulaganja, međutim, dugoročne uštede to kasnije nadoknade.
Prema izveštaju Smart CRE (globalna platforma za održiva i energetski efikasna rešenja u građevinarstvu), zelene i održive zgrade mogu da uštede između 25%-50% energije, 10%-40% potrošnje vode i smanje troškove održavanja za oko 12%. Smanjenjem potrošnje energije i vode, ušteda se vidi i na računima za komunalne usluge. Takođe ove zgrade zahtevaju manje održavanja, što smanjuje operativne troškove.
I studija Saveta za zelenu gradnju je pokazala da zelene i održive zgrade mogu da imaju period otplate od samo 3-5 godina, sa povratom ulaganja do 40% tokom životnog veka zgrade.
Šta to znači u praksi?
- Energetska efikasnost podrazumeva energetski efikasne karakteristike dizajna prilikom gradnje ili renoviranja, kao što su izolacija, efikasno osvetljenje, ugradnja pametnih sistema i korišćenje obnovljivih izvora energije.
- Održivi materijali zanče upotrebu ekološki prihvatljivih i recikliranih materijala.
- Pravilne prakse održavanja podrazumevaju redovno podešavanje i održavanje opreme.
- Očuvanje vode podrazumeva korišćenje opreme za uštedu vode kao što su uređaji sa malim protokom, sistemi za prikupljanje kišnice, efikasni sistemi za navodnjavanje i sistemi za upravljanje vodom.
Energetski efikasna gradnja u Srbiji
Energetska efikasnost zgrada sve je češća tema i u Srbiji. Građani i građanke sve više prepoznaju benefite održivih praksi gradnje, a prepoznaje ih i država. U okviru Ministarstva rudarstva i energetike radi i Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasonsti čiji je rad podržan grantom od Evropske unije u iznosu od 5 miliona evra.
Na temu energetske efikasnosti zgrada u maju 2023. godine održan je i regionalni stručni simpozijum "Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+" - program Ujedinjenih nacija za razvoj, koji je organizovan uz podršku vlada Nemačke, Slovačke, kao i Vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative.
UNDP je donirao Srbiji informacioni sistem za energetski menadžment, alat koji služi za unos podataka o javnim zgradama i njihovoj potrošnji. Na osnovu tih podataka, se kasnije sprovode analize, koji pomažu donosiocima odluka za naredne korake, koje su zgrade prioritet i gde se mogu ostvariti najveće uštede.
"Podaci, odnosno merenja o potrošnji su osnova onoga što smo mi čuli i pričali na simpozijumu. Ako nemamo informaciju o potrošnji, ne možemo da definišemo šta ćemo raditi i kakve ćemo uštede ostvariti. U tu svrhu važni alati su informacioni sistemi", rekao je tada Dragan Urošević za iz UNDP Srbija za Kurur TV i kao odgovor na pitanje – koliko može da se uštedi? – dao konkretne primere:
"Daću vam dva. Jedan je iz projekta koji trenutno radimo s ministarstvom rudarstva i energetike i upravom za zajedničke poslove republičkih organa. To je obnova zgrada centralne vlasti, ukupno 27 s površinom od 207.000 kvadratnih metara. Preliminarni proračuni nam kažu da bi potrošnja utroška energije u tim zgradama mogla da se smanji za 30 odsto. Za toliko bi se smanjili i troškovi, kao i emisija ugljendioksida.
Drugi primer je verifikacija već realizovanih projekata na osnovu podataka o realnoj potrošnji. Sredstvima koja su finansirana od strane ministarstva rudarstva i energetike i kancelarije za upravljanjem javnim ulaganjima, izabrali smo jedan uzorak. Dobili smo tipično javnu zgradu iz te grupe obnovljenih, a rezultat realno ostvarene uštede električne energije je 28 odsto, toplotne energije 32 odsto, a smanjenje ugljendioksida oko 37 odsto. Ako bi taj uzorak primenili na potencijalnu rekonstrukciju 3.000 objekata, efekat bi bio na nivou proizvodnje električne energije Termoelektrane Morava, koja je snage 108 megavata u 2022. godini", rekao je Urošević.
On je objasnio i koje se konkretne mere sprovode na tim zgradama kako bi se postigle uštede.
"Uobičajene mere su na omotaču, izolacija spoljnjeg omotača, krovova, zamena stolarije, mere na termotehničkoj instalaciji, poput efikasnijih kotlova, ventila, pumpi. Takođe, prelazak na LED rasvetu i gde je moguće primena obnovljivih izvora energije, poput solarnih panela, toplotnih pumpi i kotlova na biomasu."