Udeo ljudi u EU koji nisu u mogućnosti da svoje domove održavaju dovoljno toplim porastao je nakon energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu.
Stanovanje je osnovno socijalno pravo, ali desetine miliona Evropljana primorane su da žive u hladnim domovima.
Prema podacima Eurostata, više od 41 milion ljudi u EU ne može da priušti adekvatno grejanje svojih domova, što čini 9,2% stanovništva.
Oko dve trećine onih koji žive u "energetskom siromaštvu" nalazi se u četiri najveće ekonomije EU.
Iako život u hladnom domu može biti emocionalno iscrpljujuć, on nosi i ozbiljne zdravstvene rizike. Studije pokazuju da hladna okruženja povećavaju rizik od moždanog udara i respiratornih infekcija, kao i od povreda koje nastaju zbog smanjene spretnosti.
Stope energetskog siromaštva znatno se razlikuju od zemlje do zemlje. Procenti možda na prvi pogled ne deluju dramatično, ali kada se pretoče u broj ljudi koji su pogođeni, ozbiljnost problema postaje jasna.
Korišćenjem podataka o populaciji od 1. januara 2024, Euronews Business došao je do broja ljudi pogođenih ovim oblikom siromaštva.
U EU, udeo ljudi koji ne mogu da zagreju svoje domove kreće se od 2,7% u Finskoj do 19% u Bugarskoj i Grčkoj.
Kada se uključe zemlje kandidati za članstvo u EU i države EFTA, taj raspon ide od 0,7% u Švajcarskoj do čak 33,8% u Albaniji. Severna Makedonija je takođe izuzetak sa 30,7%.
Ovaj udeo prelazi 10% i u Litvaniji, Španiji, Portugalu, Turskoj, Kipru, Crnoj Gori, Francuskoj i Rumuniji.
Procenat ljudi koji ne mogu da održe dom dovoljno toplim niži je od proseka EU u Italiji i Nemačkoj. Podaci za Ujedinjeno Kraljevstvo nisu u potpunosti uporedivi jer poslednja dostupna statistika potiče iz 2018, kada je stopa iznosila 5%.
Turska, Španija i Francuska prednjače
Među 36 analiziranih zemalja, Turska beleži najveći broj ljudi pogođenih energetskim siromaštvom. Iako se stopa poslednjih godina popravila, 12,9 miliona ljudi nije moglo da zagreje svoje domove u 2024.
U prvoj polovini 2025. Turska je imala druge najjeftinije cene prirodnog gasa, kako izraženo u evrima, tako i prema standardu kupovne moći (PPS), prema podacima Eurostata.
Kada je reč o električnoj energiji, Turska ima najniže cene u evrima i treće najniže u PPS-u.
Drugim rečima, uprkos niskim cenama energije, veliki deo stanovništva i dalje trpi energetsko siromaštvo.
U Španiji je 8,5 miliona ljudi živelo u domovima koje ne mogu adekvatno da zagreju, dok je taj broj u Francuskoj iznosio 8,1 milion. U Nemačkoj je pogođeno 5,3 miliona, a u Italiji 5,1 milion ljudi.
Šta podstiče energetsko siromaštvo?
Prema Evropskoj komisiji, energetsko siromaštvo nastaje kada domaćinstvo mora toliko da smanji potrošnju energije da to negativno utiče na zdravlje i dobrobit njegovih članova.
Ovaj problem uglavnom pokreću tri ključna faktora: veliki udeo troškova za energiju u budžetu domaćinstva, niski prihodi i loša energetska efikasnost zgrada i uređaja.
"Kriza izazvana pandemijom COVID-19, potom rast cena energije i ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. dodatno su pogoršale ionako tešku situaciju za mnoge građane EU", saopštila je Komisija.
Udeo ljudi koji nisu mogli da zagreju svoje domove postepeno je opadao od 2011. godine i dostigao je najniži nivo 2019. i 2021, da bi zatim ponovo porastao. Prošle godine zabeležen je novi pad.
Prema Komisiji, ovaj pozitivan trend rezultat je kombinacije različitih faktora. Kao ključni se navode smanjenje maloprodajnih cena gasa i struje, sprovođenje mera energetske efikasnosti u zemljama EU i bolje razumevanje energetskog siromaštva i populacija koje su njime pogođene.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
