Evropska komisija objavila je Evropski paket za mreže, sveobuhvatan plan koji treba da ubrza modernizaciju elektroprenosne infrastrukture, otkloni uska grla u sistemu i ubrza izdavanje dozvola.
Istovremeno je predstavljena i inicijativa Energetski auto-putevi, koja obuhvata osam ključnih infrastrukturnih projekata za jačanje energetske bezbednosti, integraciju obnovljivih izvora i bolju povezanost tržišta električne energije u EU.
Komisija podseća da je energetska infrastruktura osnov savremenog energetskog sistema, ali da je mreža EU i dalje nedovoljno razvijena i slabo međusobno povezana, što se direktno odražava na cene koje plaćaju građani.
Zastarele mreže i manjak interkonekcija usporavaju energetsku tranziciju, a više članica ne ispunjava cilj od 15% međupovezanosti do 2030. godine.
Kako bi ubrzala napredak, Komisija predlaže set mera koji treba da omogući efikasnije kretanje energije kroz sve članice, bolje uključivanje obnovljivih izvora i bržu elektrifikaciju.
Komesar Jergensen: "Povezana energetska mreža je osnova snažne Evrope“
Paket bi trebalo da ubrza izdavanje dozvola, poštenije raspodeli troškove projekata koji prelaze granice država i maksimalno iskoristi postojeću infrastrukturu. Novi mehanizam omogućiće Komisiji da pokrene pronalaženje dodatnih projekata u slučaju da postojeće inicijative ne pokriju sve prekogranične potrebe.
"Za snažnu i nezavisnu Evropu potrebna je moderna, povezana i integrisana energetska infrastruktura koja omogućava sigurnu i pristupačnu čistu energiju u svakom delu Unije“, rekao je komesar za energiju Dan Jergensen.
Brže dozvole i digitalne procedure
Sporo izdavanje dozvola ostaje jedan od glavnih problema - prosečno se na dozvolu za prenosne projekte čeka više od pet godina, dok projekti obnovljive energije ponekad stoje i do devet godina. Novi paket predviđa stroge rokove za donošenje odluka: ako nadležni organ ne odgovori na vreme, dozvola se smatra izdatom.
Za manje projekte predviđeni su jednostavniji postupci, a sve procedure moraće da budu digitalizovane. Komisija takođe predlaže prelazak sa modela „ko prvi preda zahtev – prvi dobija dozvolu“ na sistem koji obezbeđuje jednak i blagovremen pristup mreži.
Finansiranje: 1,2 biliona evra ulaganja do 2040.
Komisija procenjuje da će do 2040. biti potrebno čak 1,2 biliona evra ulaganja u elektroenergetsku mrežu EU — od čega 730 milijardi u distributivnu mrežu i 240 milijardi u vodoničnu infrastrukturu. Predloženi su novi modeli finansiranja, uključujući pravedniju podelu troškova, posebno za projekte koji donose korist celom regionu.
Planirano je i jačanje budžetske podrške kroz Višegodišnji finansijski okvir i znatno proširenje Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF). Trenutni budžet CEF-a od 5,8 milijardi evra za period 2021–2027. mogao bi od 2028. do 2034. da poraste na gotovo 30 milijardi evra.
Takođe, EU će 2026. pokrenuti strategiju za privlačenje privatnih investicija u čistu energiju uz podršku Evropske investicione banke.
Energetski auto-putevi: osam prioritetnih projekata
Inicijativa Energetski auto-putevi obuhvata osam najvećih i najkritičnijih projekata u EU, koji će imati prioritetnu političku i finansijsku podršku.
Među njima su:
- jačanje interkonekcija preko Pirineja radi bolje integracije Iberijskog poluostrva,
- Great Sea Interconnector koji povezuje Kipar sa kontinentalnom Evropom,
- unapređenje veza baltičkih država, uključujući Harmony Link ka Poljskoj,
- dansko čvorište na ostrvu Bornholm,
- povećanje kapaciteta za skladištenje energije u Jugoistočnoj Evropi,
- modernizacija Transbalkanskog gasnog cevovoda,
- južni i jugozapadni vodonični koridori koji će povezati EU sa Tunisom i Iberijskim poluostrvom.
Ovi projekti treba da postanu nosioci buduće evropske energetske mreže, ključne za stabilnije snabdevanje, niže troškove i manju zavisnost od fosilnih goriva.
Predložene mere sada idu na razmatranje Evropskom parlamentu i Savetu EU.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
