Belgiji bi moglo da bude potrebno čak osam novih nuklearnih reaktora kako bi zadovoljila rastuće potrebe za električnom energijom dok teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, pokazuje najnoviji izveštaj koji je ove nedelje objavio Federalno planerski biro (FPB).
U izveštaju su predstavljena tri scenarija za postizanje klimatske neutralnosti u proizvodnji električne energije do 2050. godine.
To se dešava dok vlada premijera De Vevera traži načine za smanjenje troškova energije, što je primoralo njegovu koaliciju da preokrene planirano gašenje nuklearnih elektrana i produži radni vek postojećih reaktora za još deset godina.
Međutim, sa postepenim gašenjem fosilnih goriva na horizontu, potrošnja električne energije u Belgiji mogla bi da se više nego udvostruči do 2050, dostižući preko 200 teravat-časova, prema procenama koje je dao FPB.
"Ne volim da koristim hiperbolu, ali idemo ka neviđenoj potrošnji električne energije. Pitanje je odakle će ta električna energija doći," rekao je Aleks Van Stenberg, koordinator Energetskog tima u FPB-u za L'Echo.
Tri moguća scenarija
FPB je, suočen sa ovim zadatkom, uporedio različite energetske scenarije koji bi omogućili postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ova uporedna analiza ističe značajne razlike u troškovima i zavisnosti od energije.
Sve opcije se razlikuju po primeni nuklearne energije i kapaciteta morskih vetroparkova, ali sve teže da se troškovi održe što nižim. Od tri opcije, Scenario 3 je najisplativiji i podrazumeva razvoj morske energije i nuklearne energije do maksimalnog potencijala zajedno.
Kapacitet morske energije bi se povećao sa 2,2 na 8 gigavata, a za nuklearnu energiju trebalo bi izgraditi 8 gigavata novih elektrana, što je ekvivalent osam velikih reaktora poput Doel 4.
Druga dva scenarija predviđaju postupno gašenje nuklearnih elektrana do 2035. Scenario 1 kombinuje gašenje nuklearne energije sa trenutnim ambicijama za morsku energiju.
Scenario 2 takođe zadržava gašenje nuklearne energije, ali Belgija bi razvila morsku energiju do maksimuma, uključujući i eksteritorijalne vetroparkove. U sva tri scenarija značajna ulaganja u solarnu i kopnenu vetroenergiju dopunjuju ove kapacitete.
Šta je sa troškovima?
Dva scenarija sa gašenjem nuklearne energije (1 i 2) predstavljaju najskuplja rešenja. Za prvi, investicije u intermitentne izvore poput solarne i kopnene vetroenergije moraju da se otplate, navodi izveštaj.
U drugom scenariju, skoro polovina električne energije Belgije morala bi biti uvezena iz ostatka Severnog mora.
Sa maksimalnom energijom iz morskih vetroparkova u Severnom moru, Belgija bi morala da dobije skoro 40% svoje električne energije iz susednih zemalja do 2050, što je količina skoro jednaka trenutnoj godišnjoj potrošnji zemlje.
Što se tiče izgradnje više elektrana, uz pretpostavku da nuklearna elektrana od 1 gigavata zahteva ulaganje od 7,7 milijardi evra, do 8 gigavata bi moglo biti investirano u belgijsku nuklearnu energiju do 2050.
Međutim, ovi rezultati zavise od pretpostavki o troškovima kapitalno-intenzivnih tehnologija: u nuklearnoj energiji, na primer, povećanje kapitalnih troškova za 150 popsto smanjuje optimalni kapacitet na 5 GW do 2050.
Ako bi trošak nove nuklearne elektrane dostigao 25,7 milijardi evra, tehnologija bi izgubila finansijske koristi, tvrdi FPB. Optimalna energetska mešavina po troškovima bi stoga morala biti raznovrsna.
Etika korišćenja nuklearne energije
Upotreba nuklearne energije takođe nosi druge društvene i strateške implikacije, uključujući geopolitičke i ekološke. Korišćenje nuklearne energije znači uvoz nuklearnih goriva poput urana, što povećava zavisnost Belgije od drugih zemalja u poređenju sa scenarijima koji isključuju ovu opciju.
Do 2021. godine, Belgija je uvozila uran iz Rusije, ali sada ga kupuje od saveznika poput Kanade i Australije. Kašnjenja i prekoračenja troškova mogu se očekivati i za nove nuklearne elektrane, prema procenama izveštaja L'Echo.
Još jedna briga kod nuklearne energije je pitanje odlaganja nuklearnog otpada. Izveštaj navodi da je izuzetno teško proceniti troškove povezane s tim procesom. Širi spoljašnji troškovi, poput onih vezanih za ekološke uticaje, javno zdravlje, geopolitičke aspekte ili društvenu prihvatljivost, nisu eksplicitno uzeti u obzir u izveštaju.
"U tom smislu, važno je uzeti u obzir ne samo troškove, već i stratešku zavisnost. Zato je važno da javne vlasti počnu danas da razmišljaju o izborima koje žele da naprave, jer će tranzicija trajati nekoliko godina," kaže Bodoen Rego, komesar Federalnog planerskog biroa.
(EUpravo zato.rs)
