Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za sprovođenje Projekta unapređenja kvaliteta vazduha, vrednog do 50 miliona evra.
Cilj projekta je gašenje zastarelih kotlarnica koje koriste ugalj i mazut, koje se uglavnom nalaze u javnim objektima u gradskim centrima i predstavljaju značajan izvor emisije štetnih gasova. Njih će zameniti održivi sistemi grejanja poput toplotnih pumpi, biomase, industrijske otpadne toplote, kao i priključenja na mrežu daljinskog grejanja ili gasovodnu mrežu, gde je to moguće.
Projekat će obuhvatiti više lokalnih samouprava, a prioritet imaju gradovi sa zabeleženim prekoračenjima emisija štetnih gasova, među kojima su Beograd, Niš, Valjevo, Zaječar, Novi Pazar i Smederevo. Sprovodi ga Ministarstvo zaštite životne sredine, koje će formirati posebnu Jedinicu za implementaciju projekta.
Zajam se odobrava na period otplate do 2040. godine, uz šestomesečni EURIBOR uvećan za maržu od 1%. Prvi rok otplate predviđen je za oktobar 2029. godine.
Projekat bi trebalo da bude završen do decembra 2029. godine.
Prelazak na čistu energiju
Kako bi se smanjilo zagađenje, ali i globalno zagrevanje, Evropska unija ima ambiciozan cilj - prelazak na čistu energiju.
Većina članica će izbaciti ugalj iz upotrebe već krajem sledeće decenije, a plan je da 2050. godine Unija potpuno završi proces dekarbonizacije, odnosno, smanjenja emisije štetnih gasova koji ugrožavaju klimu. Srbija je sa zemljama Zapadnog Balkana prihvatila da će slediti taj plan.
Analize ukazuju da šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituju čak 20 puta više sumpor-dioksida od proseka Unije.
Promene u energetici su neminovne, ali moraju da budu postepene uz očuvanje energetske bezbednosti zemlje.
Država je zato pokrenula brojne programe sufinansiranja zamene starih kotlova i šporeta građana koji koriste ogrevno drvo i ugalj, ili priključenje individualnih objekata na sistem daljinskog grejanja.
(EUpravo zato/Ekapija)
