Oko 30-ak kilometara od Ajndhovena u Holandiji, postoji mesto koje tamošnji zaposleni zovu – gradom za drveće. Veličine manjeg grada ili jednog većeg sela, na čak 450 hektara danonoćno se neguje drveće i biljke namenjene onima koji žele da svoj prostor ozelene, naprave ga prijatnijim za boravak, učine dobro planeti i na kraju krajeva, prošire svoj biznis.
Rasadnici "Van den Berk Boomkwekerijen" su porodična kompanija i jedna od najvećih u Evropi u ovoj oblasti. Specijalizovani za srednje do veoma veliko drveće i žbunje, a na 450 hektara i na tri lokacije, najmanje 120 zaposlenih uzgaja više od 1.600 vrsta drveća. Koliko ih ukupno ima, teško je reći, iskren je Rob Linkels, 39-godišnjak zadužen za prodaju u ovoj porodičnoj kompaniji.
"To je dobro pitanje, ali ja nemam odgovor. Mi ovde imamo toliko stabala i žbunja i to se na dnevnom nivou menja. Neka su starija i od mene", priča za EUpravo zato Rob koji u kompaniji radi od svoje 19. godine. Promenio je sve pozicije, u kompaniji učio posao, a o drveću priča sa ljubavlju i empatijom kakvu mnogi ni prema ljudima nemaju.
Kompanija inače uzgaja, prodaje i isporučuje drveće najboljeg kvaliteta kupcima koji rade u 35 zemalja. Među klijentima su im neka veoma atraktivna imena – muzej Luvr u Parizu, stadion PSV-a u Ajndhovenu, Nacionalna galerija Danske u Kopenhagenu, i mnogi drugi među kojima ima i mušterija iz Srbije. Sve su primeri dobre prakse sa plemenitim ciljem.
"Poštujemo sve što raste i cveta"
"U Van den Berku ne samo da uzgajamo drveće, već smo i ambasadori našeg proizvoda i zelenila uopšte. Uvereni smo da zelenilo daje značajan doprinos našem blagostanju i kvalitetu života u gradu. Poštujemo sve što raste i cveta i moramo zajedno da radimo na tome da drveće dobije prostor i pažnju. Van den Berk stoga svesrdno podržava organizacije koje su posvećene zelenom, ekološki prihvatljivom otvorenom prostoru", navode iz kompanije.
U šetnji ovim gradom za drveće provodimo više od tri sata. Rob nam je vodič, a čak nam ni uporna kiša ne smeta da obiđemo sveže izvađene sadnice, obložene i spremne za transport, ali i one tek zasađene ili već negovane. Među njima ima primeraka koje su stari i do 40 godina. Cena po drvetu nas je iznenadila.
"Oko 2.000 evra košta ogromno drvo kojem treba od 30 do 40 godina da naraste. Ovakvih nam je trenutno nekoliko spremno za prodaju i transport. Visoka su oko 10 ili 11 metara i jedno stane na kamion, ali nam ne treba posebno vozilo za to. Ipak, transport je poseban trošak za klijente, a on takođe može da iznosi nekoliko hiljada evra, zavisno od lokacije. Na primer, u okviru Holandije, transport uglavnom košta do 1.000 evra", objašnjava nam naš vodič Rob.
U toku ture nailazimo na radnike ovog rasadnika. Marljivo pokušavaju da prebace drvo uz pomoć moderne mehanizacije sa jednog na drugi kamion. Jedna grančica puca, a zvuk je odzvonio daleko. Čuli smo mi , posetioci, ali i Rob koji, kao što smo gore pomenuli, živi svoj posao.
Dok im objašnjava na holandskom šta da rade, penje se i na kamion da i sam lično pomogne. Uspeli su, deluje.
"Holandija, Belgija, Francuska i Španija su zemlje koje najviše kupuju od nas. Dostavljamo najviše u zemlje Evrope a svakog dana ode oko 200 kamiona odavde", priča Rob za naš portal i dodaje:
"Mi sadimo budućnost"
"Često imamo narudžbine unapred pa sadimo samo ono što je naručeno. Takođe imamo mnogo drveća na ‘lageru’, za budućnost – mi sadimo budućnost. Mi ne proizvodimo sami drveće, već ga kupujemo od različitih proizvođača. Ovo je vreme u godini kada ga donosimo u Holandiju. Svake godine prodamo 45 hektara, a isto tako svake godine i zasadimo 45 hektara. Ono što nije za prodaju je za budućnost, jednostavno je".
U toku obilaska nailazimo na stvarno dugačke primerke bukve.
"Velika bukva košta 10.000 evra, ali u pitanju je drvo staro 60 godina", otkriva nam vodič.
Jedan od posetilaca iz grupe primećuje hrast koji u ovom periodu godine pravoslavne vernike asocira na – badnjak (drvo koje se unosi za Božić). Jedno takvo drvo košta čak 1.000 evra.
Ističe i popularnost drveća koje ima više stabala u jednom (multistem trees) u Holandiji.
"Mi sadimo ovo drveće na kraju sezone, oko maja ili juna. Zatim ih pet ili šest nedelja samo sadimo, a onda se sezona završava".
Moderna mehanizacija
Za jedno ovakvo mesto potpuno je očekivana i moderna mehanizacija. Van den Berk je ima u ogromnim količinama, od traktora do specijalizovanih mašina za bezbedno vađenje drveta, ali i sadnju po tačnu unapred određenim koordinatama uz pomoć GPS sistema.
"Na taj način je novozasađeno drvo automatski postalo deo satelitske slike", kaže nam Rob.
Na krovovima hala postoje "kranovi za drveće" koji ga sa gomilica prenose na transportni kamion. Ljudi iz struke kažu da je ovo "novi nivo" automatizacije. Ljudski faktor je ipak nezaobilazan, pa sve ono što mašine rade, radnici kontrolišu i učestvuju.
Neke zahtevnije vrste imaju i svoj specijalan tretman.
"Ovo drveće smo morali da pokrijemo zbog opasnosti od vrućine, jer oni doživljavaju veliki stress kada je toplo i kada su direktno izložene suncu", priča Rob pokazujući na parcelu niskog "multistem" drveća.
Nakon obilaska ovog nesvakidašnjeg "gradića" domaćini su nas dočekali tradicionalnom paradajz čorbom i ukusnim sendvičima.
Since 1946
Rasadnik "Van den Berk Boomkwekerijen" osnovan je 1946. godine u Sint-Oedenrodeu u Holandiji i od tada je porodični posao koji se razvijao kroz generacije. Prvobitno se fokusirao na proizvodnju ukrasnih stabala i biljaka, a tokom decenija širio je svoje delovanje na sve veće projekte, uključujući urbane pejzaže i zelene infrastrukture u Evropi. Razvoj je bio vođen stalnim inovacijama u uzgoju, pažnjom prema kvalitetu i odgovornošću prema okolini.
Ovo mesto je svetu ubrzo postalo poznato po doprinosima velikim projektima, uključujući sadnju drveća za istorijske avenije, urbane prostore i čak lokacije u okolini Ajfelovog tornja. Tokom godina, porodica Van den Berk razvijala je specijalizaciju u sadnji velikih stabala i prilagođavanju biljnog materijala klimatskim izazovima, što ih je učinilo liderima u industriji.
(EUpravo zato/JA)