Zemlja je dostigla prvu prekretnicu kada je reč o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a koralni grebeni u toplim vodama sada se suočavaju s ozbiljnim izumiranjem čime se ugrožavaju životi stotina miliona ljudi.
Izveštaj naučnika upozorava da se svet nalazi i na ivici dostizanja drugih prekretnica, uključujući propadanje Amazonije, kolaps glavnih okeanskih struja i gubitak ledenih pokrivača.
Međutim, neki stručnjaci su doveli u pitanje tvrdnje iz izveštaja o sudbini koralnih grebena, pri čemu je jedan od njih rekao da, iako se grebeni smanjuju, postoje dokazi da bi mogli da ostanu održivi i pri višim temperaturama nego što se misli.
Prekretnice se u nauci prepoznaju kao momenti kada ekosistem dostigne tačku posle koje je ozbiljna degradacija neizbežna.
Koralni grebeni, gde živi skoro četvrtina svih morskih vrsta, smatraju se jednim od najranjivijih sistema kada su u pitanju efekti globalnog zagrevanja.
"Ako se globalna prosečna temperatura ne vrati što je brže moguće na nivo od 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski period, nećemo uspeti da zadržimo koralne grebene u toplim vodama u bilo kom značajnom obimu", navodi se u izveštaju.
Koralni grebeni na prekretnici
Koralni grebeni se od januara 2023. nalaze usred izbeljivanja, četvrtog i najgoreg do sada, koje je obuhvatilo više od 80 odsto grebena u više od 80 zemalja.
Izveštaj "Global Turning Points", koji predvodi Univerzitet Ekseter i finansira fond vlasnika Amazona, Džefa Bezosa, uključuje doprinose 160 naučnika iz 87 institucija u 23 zemlje.
Procena je da koralni grebeni dostižu prekretnicu kada globalna temperatura poraste između 1 i 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo iz druge polovine 19. veka. Trenutno je globalno zagrevanje dostiglo oko 1,4 stepena Celzijusa.
Bez brzog i malo verovatnog smanjenja emisija gasova staklene bašte, prag od 1,5 stepeni biće dostignut u narednih 10 godina, navodi se u izveštaju.
"Više ne možemo da govorimo o prekretnicama kao o budućem riziku. Prva prekretnica - masovno propadanje koralnih grebena u toplim vodama - već je počela", rekao je profesor Tim Lenton sa Instituta za globalne sisteme Univerziteta Ekseter.
Dodao je da to već utiče na stotine miliona ljudi koji zavise od grebena. Izveštaj ukazuje na Karibe, gde toplotni talasi u okeanu, niska raznovrsnost i bolesti guraju grebene ka kolapsu.
Korali su, ipak, otporniji nego što smo mislili?
Međutim, profesor Piter Mamvi, vodeći stručnjak za koralne grebene sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, rekao je da prihvata da su grebeni u opadanju, ali da postoje novi dokazi da korali mogu da se prilagode i da neki grebeni mogu opstati čak i kada prosečna temperatura poraste za dva stepena Celzijusa.
Smatra da je neophodna "agresivna" akcija u borbi protiv klimatskih promena i poboljšano lokalno upravljanje, ali se brine da bi pojedinci mogli pogrešno da protumače izveštaj kao tvrdnju da su staništa koralnih grebena osuđena na propast, što on ne podržava.
Zabrinut je da bi društvo moglo da "odustane od koralnih grebena" ako ljudi poveruju da više ne mogu biti spašeni.
Dr Majk Baret, glavni naučni savetnik britanskog ogranka Svetskog fonda za prirodu i koautor izveštaja, rekao je da "da je očuvanje grebena sada važnije nego ikada pre".
Naglasio je i da je od suštinske važnosti zaštita određenih koralnih grebena na koje klimatske promene nisu toliko uticale.
Dr Trejsi Ajnsvort, potpredsednica Međunarodnog društva za koralne grebene, rekla je da se u mnogim mestima ekosistemi grebena menjaju i da više nisu pod dominacijom korala, ili gube svoju raznovrsnost.
"Budućnost koralnih grebena je budućnost transformacije, restrukturiranja ekosistema i novih izazova. Naš izazov sada je da razumemo kako se svi ovi različiti ekosistemi reorganizuju i kako možemo da osiguramo da nastave da podržavaju raznovrstan morski život i zajednice", istakla je Ajnsvort.
U saopštenju, Australijski institut za pomorske nauke rekao je da tumačenje globalnih podataka "treba uzeti s oprezom" iz dva razloga - oni prikrivaju značajnu regionalnu raznolikosta, globalne temperature se još nisu stabilizovale, što ukazuje da i dalje postoji određeno vreme za delovanje.
Zemlja ulazi u "zonu opasnosti"
Lenton je rekao da delovi zapadnog antarktičkog ledenog pokrivača i grenlandskog ledenog pokrivača idu ka svojim prekretnicama, jer gube led velikom brzinom. Gubitak leda koji je i dalje vezan za kopno dovodi do porasta nivoa mora.
"Na osnovu trenutnih projekcija, gotovo sigurno ćemo premašiti granicu od 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja oko 2030. godine. To stavlja svet u još opasniju zonu sa sve većim rizicima od dodatnih, štetnih prekretnica", rekao je Lenton.
Amazonija, pod pritiskom klimatske krize i krčenja šuma, bliža je svojoj prekretnici nego što se ranije mislilo.
Ipak, izveštaj nudi i izvestan tračak nade, navodeći da verovatno postoje i "pozitivne prekretnice" u društvu, kao što je prelazak na električna vozila koja takođe mogu imati posledice po brzo smanjenje emisija gasova staklene bašte.
(EUpravo zato/RTS)