Projekti koji se bave oživljavanjem prirode u Velikoj Britaniji mogli bi da podstaknu izumiranja vrsta u drugim zemljama, upozoravaju naučnici sa Univerziteta u Kembridžu.
Iako su pomogli u zaštiti starih šuma, vraćanju dabrova i obnovi ključnih ekosistema, posledice bi mogle da se osete na nekim drugim lokacijama.
Naučnici i ekonomisti iz više od deset globalnih institucija, predvođeni Univerzitetom u Kembridžu, upozorili su na "curenje biodiverziteta" koje definišu kao pomeranje štetnih ljudskih aktivnosti koje nastaje jer su određena područja zaštićena ili se obnavljaju.
Oni ističu da oživljavanje poljoprivrednih zemljišta ili šuma u bogatim zemljama može naneti više štete nego koristi za planetu.
Vođa istraživanja, profesor Endru Balmford sa odseka za zoologiju Univerziteta u Kembridžu, rekao je: "Kako zemlje u umerenim klimatskim zonama, poput Evrope, štite sve više zemljišta, nedostaci u proizvodnji hrane i drveta moraće da budu nadoknađeni negde drugde".
Veliki deo ove proizvodnje verovatno će biti prebačen u oblasti sa većim biodiverzitetom, ali često slabijim regulativama, kao što su Afrika i Južna Amerika.
Područja od daleko veće važnosti za prirodu mogla bi da plate cenu očuvanja prirode koje preduzimaju bogate nacije.
Studija je koristila stvarne podatke o hrani i biodiverzitetu za analizu hipotetičkih projekata zaštite prirode, uključujući jedan u Velikoj Britaniji.
Otkriveno je da bi, ako bi 1.000 km² britanske oranice na kojoj se uzgajaju pšenica, ječam i uljana repica bilo pretvoreno u prirodni rezervat, proizvodnja ovih kultura bila prebačena u Australiju, Nemačku, Italiju i Ukrajinu.
Budući da Velika Britanija ima manje vrsta od ovih zemalja, šteta od "prelivanja" bi mogla da bude pet puta veća.
Velika Britanija je dom za više od 70.000 vrsta životinja, biljaka, gljiva i mikroorganizama, dok u Australiji ima skoro 600.000 autohtonih vrsta.
Zaštita šumskih područja može da uspori deforestaciju unutar nacionalnih granica, ali u nekim slučajevima samo premešta seču drveća u susedna područja.
Ravnoteža zavisi od toga koliko je zaštićeno zemljište važno za biodiverzitet u poređenju sa gubicima uzrokovanim premeštanjem proizvodnje.
Istraživači pozivaju vlasti i konzervatorski sektor da ozbiljnije shvate problem "curenja" i da usmere napore na područja sa visokim biodiverzitetom, ali niskom proizvodnjom hrane ili drveta.
Profesor Balmford je dodao: "U najgorem slučaju, mogli bismo da vidimo kako neke mere zaštite prirode zapravo nanose globalnu štetu regionima koji su mnogo značajniji za biodiverzitet".
Nalazi su objavljeni u časopisu "Science".
Portparol organizacije "Rewilding Britain", Ričard Banting, rekao je da priroda može da se oživi zajedno sa održivom proizvodnjom hrane.
"Nema potrebe da Britanija gubi poljoprivredno zemljište koje se koristi za proizvodnju hrane dok se borimo sa klimatskim krizama. Važno je naglasiti da je danas samo 1 odsto Britanije u procesu ponovnog oživljavanja, dok se oko 70 odsto naše zemlje koristi za poljoprivredu. Mogli bismo da obnovimo 30 odsto zemljišta tako što bismo vratili divlja staništa, uključujući tresetišta, autohtone šume, močvare, reke i mora – a da istovremeno održimo i unapredimo produktivnu poljoprivredu", uveren je Banting.
(EUpravo zato/Daily Express/Science)
