Sin boga Hermesa i njegove ljubavnice Herse, bio je Kefalo. Glavni junak priče bio je i nestvarno lep, a voleo je i samo jednu ženu, Prokridu.
Jednog dana, pastir je Prokridi rekao da njen muž u šumi doziva neku Nefelu, ne znajući da je u pitanju oblak u kom odmara nakon lova. Rešena da vidi o čemu je reč, sakrila se u jednom grmu i čekala.
Međutim, kada je Kefalo čuo šuštanje, bacio je u njenom smeru magično koplje koje nikada ne maši metu. U poslednjim trenucima Prokridi je objasnio da je sve bio nesporazum i ona umire sa osmehom na usnama.
Odmah potom, napustio je rodno mesto i odlazi u Tebu gde grad oslobađa od teumeških lisica, a kao nagradu dobija ostrvo kom daje ime Kefalonija. Ovako je ovo čudesno ostrvo, nestvarne lepote, dobilo ime po jednom od najlepših među božanstvima starogrčke mitologije.
Neukrotiva priroda i mitski karakter
Kefalonija se nalazi u Jonskom moru i prema površini je najveće u arhipelagu. Prema mišljenju mnogih, dom je najlepše plaže u Grčkoj, brojnih pećina, litica, krševitih planina, podzemnih jezera i za mnoge sasvim neočekivano, oko 50 vrsta orhideja.
Oni koji su hodali Kefalonijom tvrde i da ima odličnu kuhinju, vino i med, a da mu vazduh miriše na limun, narandžu, bor, lavandu i mentu.
Najpoznatija na njenim obalama, Mirtos se često opisuje kao jedna od najlepših plaža Mediterana. Prvi pogled na nju sa visine, otkriva da ona ima skoro savršeno zakrivljenu obalu, između strmih litica.
More koje je zapljuskuje menja boju u zavisnosti od svetlosti, od gotovo prozirnog tirkiza do dubokih, gotovo tamnih nijansi plave. Ali ono što Mirtos čini posebnom nije samo estetika, već i karakter. Talasi su ovde snažni, struje nepredvidive, a dubina iznenadna.
Unutrašnjost ostrva skriva svetove koji su jednako fascinantni, poput pećine Melisani, prirodni fenomen koji deluje gotovo nadrealno. Nastala urušavanjem plafona pećine pre više hiljada godina, danas ima otvoren pogled ka nebu iznad podzemnog jezera.
U podne, kada je sunce visoko, zraci padaju direktno u vodu, stvarajući svetlosni stub koji osvetljava vodu toliko čistu, da granica između površine i dna gotovo nestaje. Čamac koji klizi po toj istoj vodi tada ne ostavlja utisak da se kreće, već da lebdi.
Ova igra svetlosti i tame samo je deo bogatstva koje Kefalonija skriva u svojim geološkim slojevima. Ostrvo je oblikovano snažnim tektonskim silama, što se ogleda u njegovom reljefu, strmim planinama, dubokim pećinama i kompleksnim podzemnim tokovima vode.
Jedan od najneobičnijih fenomena vezan je za takozvane "katavotre" kod Argostolija, gde morska voda nestaje u pukotinama obale, da bi se kako su istraživanja otkrila, pojavila kilometrima dalje. Karakteristika, koja povezuje more i kopno kroz nevidljive kanale, i danas intrigira naučnike i budi njihovu radoznalost.
Raznovrsnost biodiverziteta
Na površini, Kefaloniju odlikuje biodiverzitet iznenađujuće bogat za jedno mediteransko ostrvo. Njena najviša tačka, planina Enos, uzdiže se iznad pejzaža kao tamna masa prekrivena jedinstvenim vrstama crnog bora (Abies cephalonica), koje ne rastu nigde drugde.
Ovaj nacionalni park među svojim šumama, kamenitim proplancima i skrivenim stazama, krije i veliki broj biljaka, uključujući oko pedeset vrsta divljih orhideja.
Fauna je jednako zanimljiva. Kefalonija je dom retkim vrstama ptica, ali i poludivljim konjima koji slobodno lutaju padinama Enosa, pridodajući pejzažu mitsku dimenziju.
Duž obale, more skriva ugroženu vrstu poput sredozemne mordke medvedice (Monachus monachus), jedne od najređih foka na svetu, koja povremeno nalazi utočište u teško dostupnim morskim pećinama.
Pejzaž Kefalonije oblikovan je kontrastima. Ali možda ono što je odvaja od drugih grčkih ostrva jeste odnos njegovih stanovnika prema vremenu. Uprkos turizmu, postoje mesta na ostrvu gde se može provesti čitav dan bez susreta sa drugom osobom, skrivene uvale, planinske staze, sela u kojima vreme protiče sporije, gotovo nezavisno od spoljnog sveta.
Savršen spoj za sve one koji žele da pobegnu od masovnog turizma i uživaju u prirodi koja nudi mitsko.
(EUpravo zato)
