Crkva u grčkom selu Ropoto u Tesaliji postala je prava atrakcija za turiste željne da testiraju svoje veštine ravnoteže.
Zbog nagiba od čak 17 stepeni, crkva izaziva vrtoglavicu kod svih koji je posete.
Do nagiba je došlo zbog klizanja tla, crkva je, praktično, pomerena uz planinski teren, što joj daje znatno strmiji nagib nego, na primer, poznata Kula u Pizi u Italiji.
Crkva je posvećena lokalnom svecu i datira još iz 19. veka, a zahvaljujući svojoj neobičnoj poziciji postala je simbol opstanka i otpornosti lokalne zajednice.
Njena jednostavna arhitektura i tradicionalni grčki stil dodatno naglašavaju kontrast između stabilnog dizajna i dramatičnog nagiba.
Već 14 godina crkva ostaje stabilno na svom mestu, dok su zbog klizanja tla u selu, stanovnici 2012. godine morali da se isele.
Oni koji su posetili crkvu kažu da je iskustvo gotovo nadrealno već penjanje uz stepenice da se uđe unutra predstavlja izazov, a vrtoglavica je skoro zagarantovana kada se stigne do unutrašnjosti.
Međutim, to, iako zvuči zabavno, nije nimalo bezazleno, a mnogi turisti su se, oglušujući o upozorenja, uspaničili.
Priča o sili prirode ili kako je sve počelo
Ropoto danas ne liči na tipično grčko selo u kojem se pije kafa na trgu i razgovara sa meštanima. Naprotiv, ono je postalo upečatljiv podsetnik na silu prirode i krhkost ljudskih naselja. Za putnike željne neobičnih prizora, ovo mesto nije samo zanimljivo, ono ostavlja snažan i dugotrajan utisak.
Nekada je Ropoto bio živopisno planinsko selo smešteno na oko 750 metara nadmorske visine, razuđeno u više manjih naselja na padinama severnih Agrafa, nedaleko od Trikala. Ovde je živelo oko 300 porodica koje su se uglavnom bavile stočarstvom i uzgojem jabuka, po kojima je kraj bio poznat. Selo je imalo mlin i nekoliko tradicionalnih destilerija, a život je tekao mirno, sve do trenutka kada se priroda umešala.
Prelomni trenutak dogodio se 2012. godine, kada je ogromno klizište bukvalno pomerilo selo. Putevi su nestali, kuće su se urušile ili skliznule niz padinu, a čitavi delovi naselja pomerili su se za više stotina metara. Oko 45 kuća potpuno je uništeno, dok su mnoge druge teško oštećene. Iako, srećom, nije bilo ljudskih žrtava, šteta je bila ogromna i nepovratna.
Ipak, prema rečima starijih meštana, katastrofa nije došla bez upozorenja. Problemi sa tlom i podzemnim vodama javljali su se još od šezdesetih godina prošlog veka, a dodatni alarm oglasio se 2010. godine. Uprkos tome, razmere katastrofe iz 2012. bile su bez presedana i zauvek su promenile sudbinu sela.
Danas Ropoto izgleda kao scena iz filma: kuće nagnute pod neobičnim uglovima, putevi koji se prekidaju usred ničega i priroda koja polako preuzima ono što je čovek nekada izgradio.
Iako su postavljena upozorenja o opasnosti, mnogi avanturisti i radoznali turisti ulaze u napuštene objekte, pokušavajući da snime što neobičnije fotografije i video snimke. Ipak, stručnjaci upozoravaju da tlo i dalje nije potpuno stabilno, te da boravak u ovom području nosi određeni rizik.
Ropoto je danas mesto koje istovremeno privlači i opominje, priča o selu koje je nestalo sa mape, ali je ostalo kao snažan podsetnik na to koliko priroda može biti nepredvidiva i moćna.
Slične atrakcije širom Evrope
Slične atrakcije širom Evrope, poput nagnutih kula, crkava ili starih kuća, privlače posetioce koji žele neobične fotografije i avanturističko iskustvo.
Na primer, pored slavne Kule u Pizi, nagnute crkve mogu se naći i u Italiji i Švajcarskoj, dok u Poljskoj i Češkoj turisti često posećuju istorijske građevine koje su nagnute zbog geoloških promena ili starosti konstrukcije.
Takvi objekti kombinuju istorijsku vrednost sa spektakularnom vizuelnom atrakcijom, čineći ih nezaboravnim destinacijama za putnike u potrazi za neobičnim iskustvima.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com/visitthessaly.gr)
