Budimpešta je širom sveta poznata po svojim raskošnim banjama i termalnim kupatilima, ali ispod njenih istorijskih ulica krije se prirodno bogatstvo koje većina posetilaca nikada ne vidi. Samo nekoliko koraka od popularnih Lukas kupatila prostire se jedan od najvećih i najneobičnijih podzemnih sistema u Evropi, Molnar Janos pećina, ispunjena toplom i kristalno bistrom vodom.
Ova pećina, smeštena u podnožju Rozsadomba, luksuznog kvarta Budimpešte, duga je više od 5,8 kilometara i spušta se do 90 metara ispod površine. Nastala je zahvaljujući geotermalnim izvorima koji vekovima rastvaraju krečnjak i karstno kamenje, ostavljajući za sobom mrežu hodnika i dvorana nalik na podzemni lavirint. Sa temperaturom vode koja na površini dostiže oko 27 stepeni, Molnar Janos spada među retke aktivne termalne pećine dostupne sertifikovanim roniocima.
Ulaz u pećinu lako se može prevideti. Iza malog jezera prekrivenog lokvanjima i napuštene građevine iz 19. veka, koja podseća na staro tursko kupatilo, nalazi se neupadljiva kapija koja vodi do stena obraslih algama. Na fasadi je mural ronilaca, diskretan nagoveštaj šta se krije ispod površine.
Sam silazak u pećinu odvija se kroz uski prolaz i staru zgradu, jednu od prvih betonskih građevina u Mađarskoj. Temperatura raste već pri ulasku, a u hodnicima se nalaze redovi ronilačke opreme. Na kraju puta, iza zavese, strme stepenice vode direktno u crnu vodu. Tu započinje putovanje u podvodni svet koji izgleda potpuno nestvarno.
Živi organizam pod gradom
Pećina se i dalje oblikuje. Geotermalne vode bogate sumporovodonikom i ugljen-dioksidom stvaraju blago kiselu sredinu koja polako nagriza stene i širi postojeće prolaze. Tako nastaje mreža prostorija i hodnika različitih oblika, nalik na švajcarski sir.
Za razliku od mnogih drugih pećina koje ronioce dočekuju tesnim prolazima i ledenom vodom, Molnar Janos pruža prostrane dvorane i relativno blage struje. Zidovi su prošarani mineralima i kristalima, a u pojedinim delovima se još mogu pronaći fosilizovane školjke i morski ježevi, ostaci Panonskog mora koje je pre nekoliko miliona godina prekrivalo veći deo današnje Mađarske.
"Veoma je retko da postoje ovakve pećine sa toplom vodom. Obično ronjenje u pećinama znači temperaturu od 4 do 15 stepeni, dok ovde gornji slojevi imaju oko 27 stepeni", objašnjava Caba Goze, vodič i instruktor iz lokalne organizacije MJ Cave.
Temperatura se menja u slojevima: od 27 stepeni na površini, do 20 i 17–18 stepeni u dubljim delovima gde se meša hladnija voda iz Budimskih brda. Deo tih voda i dalje snabdeva obližnja Lukas kupatila, mada je prvobitni ulaz preusmeren kako bi ronioci lakše pristupili pećini.
Istraživanje i opasnosti
Ronjenje u Molnar Janosu nije namenjeno početnicima. U pećinu smeju samo sertifikovani pećinski ronioci, jer potpuna tama, složena struktura i krhka prirodna sredina zahtevaju iskustvo i disciplinu. Iako je voda kristalno bistra, dovoljan je jedan dodir zida ili podizanje mulja sa dna da se vidljivost svede na nulu. Zbog toga ronioci uvek prate sigurnosne linije postavljene duž prolaza.
Opreznima se pruža jedinstven prizor: dvorane koje se smenjuju u bojama i teksturama, kristali koji svetlucaju pod svetlom lampi i gotovo nestvarna tišina koju prekida samo mehurić kiseonika. U vodi se mogu videti i gotovo providni račići, dok fosili na zidovima svedoče o drevnoj istoriji ovog podzemlja.
Zvanično je do sada istraženo oko 5,8 kilometara pećinskih prolaza, ali nova istraživanja se sprovode gotovo svake nedelje. Volonteri i naučnici mapiraju neistražene hodnike, postavljaju nove linije i prikupljaju uzorke vode kako bi pratili kvalitet i eventualne tragove zagađenja. Jedna studija iz 2022. godine otkrila je prisustvo mikroplastike na određenim tačkama ulaska vode, dok su nedavno otkriveni delovi pećine ostali potpuno čisti.
Nauka i avantura u isto vreme
Za naučnike, Molnar Janos je dragocen prirodnu laboratoriju. Za ronioce, predstavlja jedno od najatraktivnijih mesta u Evropi gde se spajaju adrenalin i istraživanje. Lokalna organizacija MJ Cave organizuje zaron rezervacijom, a ceo proces, od pripreme do izlaska iz vode, traje nekoliko sati. Ronioci koji dolaze bez sopstvene opreme mogu je iznajmiti na licu mesta.
Iako Budimpešta ima mnogo atrakcija na površini, ispod njenih ulica prostire se svet koji podseća koliko priroda ume da bude maštovita. Molnar Janos pećina ostaje jedno od retkih mesta gde se nauka i avantura susreću, a čovek može da zaviri u podzemlje koje se neprekidno menja, baš kao da grad iznad njega diše zajedno sa vodom ispod.
(EUpravo zato/CNN)
