Serija referenduma o imigraciji i radnom zakonodavstvu u Italiji propala je nakon što nije dostignuta potrebna izlaznost od 50 odsto nakon dva dana glasanja, što praktično predstavlja pobedu desničarske premijerke Đorđe Meloni.
Preliminarni podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazali su da je samo 29 odsto birača učestvovalo na referendumima do zatvaranja biračkih mesta u 15 časova u ponedeljak (9.jun). Referendumi su se uglavnom fokusirali na radno zakonodavstvo, a glasalo se o boljoj zaštiti od otkaza, većim otpremninama, ukidanju ugovora na određeno vreme i odgovornosti u slučaju nesreća na radu.
Peto referendumsko pitanje odnosilo se na to da li će ljudi iz zemalja van EU moći da dobiju državljanstvo nakon pet godina, umesto sadašnjih 10. Konačni rezultati biće objavljeni tek nakon što se prebroje svi glasovi. Prema preliminarnim podacima, većina birača podržala je mere, ali one neće biti usvojene zbog niske izlaznosti.
Neuspeh referenduma je bio očekivan jer je samo 22 odsto birača učestvovalo na glasanju u nedelju, kada su biračka mesta bila otvorena do 23 časa. Od 78 referenduma održanih u Italiji od kraja Drugog svetskog rata, mnogi su propali zbog niske izlaznosti.
Poslednji su raspisani na inicijativu sindikata i levičarske opozicije. Desničarska koaliciona vlada premijera Melonijeve savetovala je svojim pristalicama da ne glasaju. Sama Meloni je izašla na birališta, ali nije glasala.
Od politike do obračuna
Političke posledice usledile su odmah. Opozicione stranke, koje su uglavnom podržavale referendume, optužile su vlast da je namerno obeshrabrivala građane da glasaju, taktiku koju je posebno promovisala Forca Italija (EPP), izazvavši buru kritika zbog objave na društvenim mrežama u kojoj su pozivali birače da "odu na plažu umesto na birališta".
Nakon što je postalo jasno da su referendumi propali, stranka premijerke Đorđe Meloni, Braća Italije (ECR), brzo je prešla u ofanzivu. Na društvenim mrežama podelili su sliku opozicionih lidera uz natpis "Izgubili ste", tvrdeći da su referendumi bili samo pokušaj da se oslabi vlada.
Predstavnici vlasti rezultat su predstavili kao podršku postojećem stanju.
"Opozicija je pokušala da pet referenduma pretvori u glasanje protiv vlade premijerke Meloni. Rezultat je jasan: vlada je ojačala, a levica oslabila", izjavio je Đovanbatista Facolari, državni sekretar u kabinetu premijerke.
S druge strane, poslanica Demokratske partije u Evropskom parlamentu i njegova potpredsednica, Pina Pićerno, ocenila je ishod kao "dubok, ozbiljan i izbegljiv poraz", upozorivši svoju političku opciju da ne upadne u zamku kratkovidosti: "Iza našeg mehura postoji zemlja koja traži budućnost – a ne obračun s prošlošću."
Zajednički poziv na reformu, ali iz različitih motiva
Iako su referendumi još jednom ogolili duboke političke podele u Italiji, pokrenuli su i retko pitanje oko kojeg postoji saglasnost: sistem referenduma mora da se preispita. I vlast i opozicija sada otvoreno traže njegovu reformu, ali iz sasvim različitih razloga.
Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani predložio je da se za pokretanje referenduma ubuduće traži više potpisa, kao i da se preispita trošak celokupnog procesa.
"Možda je vreme da se zakon promeni. Možda treba uvesti viši prag potpisa, posebno kad se uzme u obzir koliko je novca potrošeno, na primer, za slanje stotina hiljada, čak i miliona glasačkih listića u inostranstvo koji su ostali nepopunjeni", rekao je.
Na ove reči oštro je reagovao Rikardo Mađi, lider +Evropa i predsednik komiteta za referendum o državljanstvu, nazvavši Tajanijeve izjave "doslovno sramotnim". Podsetio je da vlast nije pokazala ni približno toliko zabrinutosti zbog "mnogo skupljih i koruptivnih centara za pritvor u Albaniji".
Mađi je upozorio da je "igranje s razočaranjem građana opasno" i najavio da će predložiti ustavni amandman za ukidanje cenzusa. Trenutni prag izlaznosti, tvrdi on, predstavlja "strukturnu prepreku učešću" i "duboku slabost italijanskog demokratskog poretka".
(EUpravo zato)
