Prema podacima Eurostata, gledajući poslednju deceniju, udeo radnika sa skraćenim radnim vremenom beleži spori, ali stabilni trend smanjenja, u 2014. i 2015 iznosio je 19,1 odsto.
Udeo zaposlenih sa nepunim radnim vremenom za muškarce je ostao stabilan na oko osam odsto tokom ovog perioda, ali je za žene taj udeo smanjen za 3,9 procentnih poena sa 31,8 odsto u 2014. na 27,9 procenata u 2023. godini.
Prošle godine oko jedne trećine (31,8 odsto) zaposlenih žena uzrasta 25-54 godine sa decom u EU je bilo angažovano na skraćenom radnom vremenu, za razliku od 20 odsto zaposlenih žena bez dece.
Nasuprot tome, među muškarcima je samo pet odsto onih sa decom radilo sa skraćenim radnim vremenom u poređenju sa onima bez dece (7,3 procenta).
Najveći jaz između žena i muškaraca koji imaju decu registrovan je u Austriji, razlika od 61,2 (69,2 odsto prema osam procenata).
Slede Nemačka i Holandija sa razlikom od 57,2 pp i 54,8 pp. Ove tri zemlje EU takođe imaju najveći udeo žena sa decom koje rade sa skraćenim radnim vremenom.
Rumunija je jedina zemlja EU u kojoj je udeo muškaraca sa i bez dece koji rade na pola radnog vremena veći od udela žena: 2,9 odsto i 3,5 odsto za muškarce sa i bez dece naspram 2,4 procenta i 2,7 odsto za žene sa i bez dece.
Podaci pokazuju da je udeo zaposlenih žena sa decom koje rade sa skraćenim radnim vremenom premašio udeo žena bez dece u svim zemljama EU osim Danske, Finske, Letonije, Grčke i Rumunije.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
