Zaposleni u javnom i privatnom sektoru širom Grčke su obustavili rad u okviru opšteg štrajka, izražavajući nezadovoljstvo predloženim izmenama Zakona o radu.
Tokom celog dana u Atini neće saobraćati vozovi i taksiji, dok će preostale linije gradskog prevoza funkcionisati sa smanjenom učestalošću. Ova akcija izazvala je ozbiljne poremećaje u radu brojnih institucija širom zemlje, od škola i sudova, do bolnica i lokalnih administracija. U nekoliko većih gradova planirani su protestni skupovi, a u glavnom gradu najavljena su dva odvojena marša.
Organizatori štrajka, sindikati državnih službenika i zaposlenih u privatnim firmama, oštro se protive zakonodavnim promenama koje vlasti predstavljaju kao korak ka većoj fleksibilnosti tržišta rada. Novi propisi predviđaju mogućnost produženih smena do 13 sati, kao i radnu nedelju koja bi, sa uračunatim prekovremenim satima, mogla trajati i do 48 sati. Godišnje bi poslodavci imali pravo da zatraže do 150 sati prekovremenog angažovanja po radniku.
Predstavnici sindikata upozoravaju da bi ovakve odredbe otvorile prostor za zloupotrebe i dodatno opteretile zaposlene.
"Ne pristajemo na smene od 13 sati. Iscrpljenost ne vodi napretku, a ljudska izdržljivost ima granice", poručila je Generalna konfederacija radnika Grčke, najveća sindikalna centrala privatnog sektora.
Oni insistiraju na vraćanju kolektivnog pregovaranja i skraćenju radne nedelje na 37,5 sati, što vide kao jedini put ka pravednijim i humanijim uslovima rada.
Krhka ekonomija
Najavljeni zakon bi omogućio rad od 13 sati dnevno za istog poslodavca u vanrednim okolnostima i uz dodatni prekovremeni rad.
U zemlji u kojoj se ekonomija oporavila od dužničke krize, ali je i dalje krhka, ova mogućnost već postoji, ali samo ako radnik ima dva ili više poslodavaca.
Mitotakis, na vlasti od 2019. godine, istakao je da mnogi mladi ljudi trenutno rade dva posla i žele da rade više kako bi više zaradili.
"Garantujemo slobodu izbora i za zaposlenog i za poslodavca. Zašto bi to bilo antisocijalno?", istakao je Micotakis ranije ovog meseca.
Ministarka rada Niki Kerameus naglasila je da je mera "izuzetna" i da neće postati uobičajena.
"To je odredba koja se primenjuje do 37 dana u godini, samo uz saglasnost radnika i uz povećanje plata od 40 odsto", rekla je ove nedelje za Mega TV.
Uprkos padu nezaposlenosti i kontinuiranom rastu BDP-a, koji je prema podacima Evropske komisije prošle godine iznosio 2,3 odsto, niske plate ostaju glavni izvor zabrinutosti i jedan od glavnih problema za Grke, zajedno sa visokim troškovima života.
Minimalna plata, iako povećana, iznosi 880 evra mesečno.
Koliko sada rade Grci?
Inače, prema podacima Evrostata, Grci rade u proseku 39,8 sati nedeljno, u poređenju sa prosekom Evropske unije od 35,8 sati.
U turističkom sektoru, tokom špica sezone, konobari i kuvari rade dugo, ponekad bez slobodnog dana u nedelji.
Zakonski radni dan u Grčkoj je osam sati sa mogućnošću plaćeni prekovremeni rad.
Grčka je već uvela mogućnost šestodnevne radne nedelje, posebno tokom perioda velike potražnje u određenim sektorima kao što je turizam.
(EUpravo zato)
