Švedska služba za zapošljavanje prati onlajn lokacije hiljada građana koji primaju naknadu za nezaposlene, kako bi sprečila zloupotrebe socijalnih davanja.
Prema švedskom zakonu o nezaposlenosti, oni koji primaju pomoć moraju živeti u Švedskoj i aktivno tražiti posao unutar zemlje. Takođe, obavezni su da prijave godišnji odmor, tokom kojeg nemaju pravo na nadoknadu. Putovanja u inostranstvo zbog traženja posla dozvoljena su samo uz posebnu prethodnu dozvolu.
Korisnici obično koriste onlajn portal službe da potvrde kako apliciraju za poslove i da komuniciraju sa savetnicima koji im pomažu u traženju zaposlenja.
Međutim, Švedska služba za zapošljavanje (Arbetsförmedlingen) proverava da li se građani zaista nalaze u zemlji, prateći njihove IP adrese, jedinstvene nizove brojeva dodeljene svakom uređaju, pomoću kojih se može utvrditi fizička lokacija.
Građani koji se otkriju u inostranstvu bez dozvole rizikuju da izgube pravo na nadoknadu ili da budu obavezani da vrate već isplaćeni novac, koji može iznositi i do skoro 2.500 evra mesečno pre oporezivanja.
Odluka službe da koristi IP adrese objavljena je u junu, a prema pisanju lista Dagens Nyheter, već je oko 4.000 ljudi označeno jer su se prijavljivali sa strane IP adrese.
"To je način da se spreče pogrešne isplate. Reč je o ljudima koji su u inostranstvu, iako bi trebalo da budu u Švedskoj i traže posao ili učestvuju u programima aktivne politike zapošljavanja", izjavio je za list Andreas Malmgren, kontrolor rada u službi.
Od ove jeseni agencija će početi da kontaktira pomenutih 4.000 građana i pružiće im priliku da objasne odsustva pre nego što im se ukine pomoć ili preduzmu druge mere.
"Posledica može biti da se proceni da nemaju pravo na nadoknadu", rekao je Malmgren.
Holandska reakcija
Švedski potez dolazi nakon kontroverze u Holandiji, gde je državna služba za naknade (UWV) prošle godine bila primorana da ugasi sličan sistem, nakon što su državni pravnici upozorili da krši zakone o zaštiti privatnosti.
Prema pravilima Evropske unije o zaštiti podataka, IP adrese se smatraju ličnim podacima. Takođe, one nisu nepobitan dokaz o lokaciji, jer alati poput VPN-a mogu prikriti ili promeniti IP adresu.
Holandski mediji NOS i Nieuwsuur 2023. godine otkrili su da je UWV prikupljao IP adrese, ubacivao skrivene kolačiće i koristio algoritme da označi primaoce naknada za nezaposlene za koje je postojao sumnja da se nalaze u inostranstvu.
Sistem je doveo do 3.600 istraga i prilagođavanja naknada u 460 slučajeva, iako je holandska agencija tvrdila da nikome naknada nije ukinuta isključivo na osnovu algoritma.
Tada je Holandsko telo za zaštitu podataka (Autoriteit Persoonsgegevens) ocenilo metod kao "zabrinjavajući" i zatražilo istragu.
"Građani moraju da veruju da su njihovi podaci bezbedni, naročito kada se radi o velikim institucijama koje sprovode državnu politiku i od kojih mnogi zavise", saopštila je institucija lokalnim medijima.
Program praćenja u Holandiji trajao je devet meseci, a ugašen je nakon što je državna revizija zaključila da nema pravni osnov. UWV se kasnije izvinio, navodeći u saopštenju da "žali što nije postupao sa dovoljno pažnje".
U Švedskoj, međutim, zasad nije bilo sličnih prigovora. Na svom sajtu tamošnja služba za zapošljavanje navodi da se lični podaci, uključujući IP adrese, obrađuju u skladu sa zakonom "kako bi se ispunila naša misija da obezbedimo posao, ali i da bismo poštovali našu ulogu kao državne institucije i poslodavca".
(EUpravo zato/Euronews)
