Već godinama u Srbiji vlada velika potražnja za kupovinom obradivog zemljišta, a posebno su tražene oranice u Vojvodini, pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda.
U Bačkoj Topoli potpisan je i najviši ugovor - 116 hektara zemljišta prodato je za više od dva miliona evra. Najskuplji kvadrat plodne oranice prodat je u Kaću kod Novog Sada, po ceni od 14 evra po kvadratu, pa je za njivu od 10.717 kvadrata isplaćeno 150.000 evra.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Kaću već nekoliko godina unazad potražnja je velika, pa se tamo postižu i najviše cene.
Statistika za ceo Sremski okrug pokazuje da je tokom poslednja tri meseca 2024. godine prosečna cena poljoprivrednog zemljišta iznosila oko 14.000 evra po hektaru.
I pored ovako visokih cena, ovo nisu rekordni iznosi za koje je neko obradivo zemljište prodato.
Ubedljivo najskuplja oranica kupljena je pretprošle godine u Rumenki, po ceni od 50 evra po metru kvadratnom. Parcela je površine nešto manje od dva hektara ili 19.970 kvadrata. To znači da je hektar koštao 500.000 evra. Do tada je najviša cena za hektar iznosila 400.000 evra, a takva oranica prodata je u Kaću.
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u trećem tromesečju prošle godine prodato je u Surčinu, gde je za 4.097 metara kvadratnih plaćeno 39 evra po kvadratu ili 159.783 evra. Ova cifra je za jednu oranicu ogromna, iako se radi o nešto manje od polovine hektara. Da je budući vlasnik kupio ceo hektar ove njive u Surčinu, platio bi je neverovatnih 390.000 evra.
Stručnjaci smatraju da je obradivog poljoprivrednog zemljišta sve manje i da se zato povremeno pojave ekstremi sa ovako visokim cenama, ali prognoziraju i da će njive sigurno biti sve skuplje i traženije.
Nije isključeno ni da se neko poljoprivredno zemljište prenameni u građevinsko, ali taj proces nije ni jeftin, ni jednostavan.
Prema poslednjim procenama, zemljište je ograničen resurs, a više od 60 procenata tla u EU nije u dobrom stanju.
Zdravo zemljište je osnova za 95 odsto hrane koju konzumiramo i dom je za više od 25 odsto svetskog biodiverziteta. Predstavlja najveći kopneni rezervoar ugljenika na planeti.
Zbog toga evropske institucije pokreću direktivu kojom treba da se prati stanje zemljišta kako bi se poboljšala otpornost i upravljalo zagađenim lokacijama i rizicima koje one nose.
Direktiva će takođe utvrditi principe za ublažavanje gubitka zemljišta, pogotovo ako se uklanja zbog gradnje puteva ili objekata.
(EUpravo zato/Dnevnik)
