U Hrvatskoj čak 45 odsto građana ima poteškoća da podmiri osnovne životne troškove, što ovu zemlju svrstava među zemlje Evropske unije (EU) sa najlošijom finansijskom situacijom za stanovništvo, pokazalo je najnovije istraživanje Evrofonda.
U lošijem položaju su navodno samo Grci, čak 55 odsto ispitanika navodi da jedva "sastavljaju kraj s krajem", prenosi HRT.
Među zemljama u kojima veliki deo stanovništva oseća snažan finansijski pritisak su Litvanija i Estonija, po 41 odsto, Mađarska i Kipar po 40 odsto, dok je prosek EU 32 odsto.
S druge strane, najbolje uslove imaju stanovnici Luksemburga, gde samo 17 odsto građana prijavljuje finansijske teškoće, dok su Nemačka, Holandija i Austrija takođe među zemljama sa manjim udelom onih koji se bore da pokriju osnovne troškove.
HRT prenosi grafikon istraživanja i napominje da ovi podaci dolaze u vreme kada se u Hrvatskoj intenzivno raspravlja o rastu troškova života, inflaciji i problemima s kupovnom moći građana, a stručnjaci upozoravaju da su potrebne ozbiljne mere za poboljšanje finansijske sigurnosti velikog dela stanovništva.
Žilava inflacija u Hrvatskoj
Podsetimo Hrvatska je, prema poslednjim merenjima, imala najveću inflaciju o odnosu na celu evrozonu. Kako je naveo Eurostat početkom januara, godišnja stopa inflacije u decembru merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Hrvatskoj je iznosila pet odsto.
Ovo je sračunao i Državni zavod za statistiku, koji je naveo da je već četvri mesec zaredom, ubrzan opšti rast cena.
DZS je objavio indeks potrošačkih cena takođe početkom februara, prema kojoj je u januaru ove godine stopa inflacije iznosila četiri odstou odnosu na januar prošle godine, dok je u odnosu na prethodni mesec, decembar prošle godine porasla za 0,1 odsto.
U oktobru prošle godine prekinut je višemesečni trend usporavanja rasta cena na godišnjem nivou, kada je inflacija porasla za 2,2 odsto, trend ubrzanja se nastavio i u novembru s rastom za 2,8 odsto, u decembru za 3,4 odsto, a sada i u januaru ove godine.
Prema glavnim komponentama indeksa, procenjena godišnja stopa inflacije za usluge iznosi 6,3 odsto, za grupu u kojoj su hrana, piće i duvan 4,7 odsto, za energiju 4,5 odsto, a industrijske neprehrambene proizvode bez energije 0,5 odsto, navodi se u saopštenju DZS-a.
Na mesečnom nivou u odnosu na decembar prošle godine, cene su porasle za 2,2 odsto, usluga za 1,4 odsto, a komponente hrane, pića i duhana za jedan odsto, dok su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda bez energije pale za 3,4 odsto.
DZS je najavio da će konačne podatke o indeksu potrošačkih cena u januaru prema klasifikaciji ECOICOP (klasifikacija individualne potrošnje prema nameni objaviti 24. februara.
U celoj evrozoni prosečna godišnja stopa inflacije u januaru iznosila je 2,5 odsto. Nakon Hrvatske, najvišu inflaciju je beleži Belgija, 4,4 odsto, Slovačka 4,1 odsto, Austrija 3,5 odsto, Litvanija 3,4 odsto...
(EUpravo zato/HRT)
