Benzin, dizel i struja postaju skuplji i skoro sve zemlje Evropske unije usvojile su neku vrstu mera podrške. Ali razlike u tim merama su velike i one mnogo koštaju, piše Dojče vele.
Nemačka vladajuća koalicija pristala je da privremeno smanji poreze na gorivo na dva meseca. To u krajnjoj liniji znači smanjenje cena goriva za 17 centi, ali je mera naišla i na brojne kritike: zato što ova mera koristi i vozačima Ferarija i socijalno ugroženima u ovoj zemlji, a opet, ako bi mera trajala čitav kvartal, ostavila bi rupu od oko 3,2 milijarde evra u državnoj blagajni.
Od početka godine stupilo je na snagu pravilo koje omogućava putnicima da odbiju troškove svog prvog kilometra, do sada je to bilo tek nakon 20 kilometara. Ali potrošači će to osetiti tek prilikom sledećeg obračuna poreza na dohodak, odnosno tek sledeće godine.
Takođe, tokom zime, Berlin je smanjio nadoknadu za transport električne energije, a vlada je tvrdila da će u kasi domaćinstava ostati oko 100 evra godišnje. Ali, kako svedoče stručnjaci, ušteda za nemačke građane biće u najboljem slučaju samo nekoliko desetina evra godišnje.
Svaka zemlja ima svoj model pomoći
U Holandiji, na primer, domaćinstva sa niskim prihodima koja više ne mogu da pokrivaju svoje troškove energije trebalo bi da dobiju direktnu finansijsku podršku. Za komercijalna vozila poput kamiona ili kombija, trebalo bi da se ukine polovina poreza na motorna vozila, a povećala bi se nadoknada za putovanje na posao.
Ali neće samo vozači automobila biti rasterećeni: prema planovima novog premijera Roba Jetena, vlasnici kuća moći će da apliciraju za subvencije za toplotnu izolaciju kako bi manje koristili naftu i gas. Predloge, međutim, još uvek mora da odobri parlament.
Rim izdvaja tri milijarde evra
Dok Holandija stoga namerava da investira oko milijardu evra kako bi rasteretila svoje građane, Đorđa Meloni u Rimu izdvaja tri puta više. Ovaj novac podržava energetski intenzivne kompanije i snižava cene goriva na benzinskim pumpama.
Slično Nemačkoj, Italija je snizila porez na mineralna ulja, ali za punih 25 centi po litru. Prevoznici dodatno dobijaju poresku olakšicu kako ne bi prenosili povećane troškove transporta na cene proizvoda.
Snižavanje poreza na mineralna ulja je najbrži i najlakši način da vlade rasterete potrošače. Grčka i Austrija su takođe krenule tim putem. Ali to funkcioniše samo ako naftne kompanije odmah ne uključe poresku olakšicu u cenu goriva. Neke vlade u Evropi žele da to strogo kontrolišu.
Francuzi su nezadovoljni zbog male pomoći
U poređenju sa Italijom, Francuska je pripremila prilično skroman paket pomoći. On pokriva samo 70 miliona evra i prvenstveno je namenjen poljoprivrednicima, vozačima kamiona i ribarima. Ali to nije dovoljno za mnoge Francuze, i već su izbili protesti.
Mnogi takođe zahtevaju smanjenje poreza na mineralna goriva, ali Francuska to ne može sebi da priušti jer je zemlja visoko zadužena. A evropsko ograničenje duga i dalje važi, tri odsto bruto domaćeg proizvoda, u suprotnom će biti upozorenja iz Brisela. Francuska je već na pet odsto.
Hrvatska, Slovenija, Mađarska...
U Hrvatskoj su takođe predviđene mere za podršku ranjivom delu stanovništva u plaćanju računa za struju, ali glavna mera Zagreba je administrativno određivanje najviše cene. Za gorivo se ona utvrđuje svake dve nedelje i dozvoljeno je da cena bude samo niža od propisane cene. Lokalna samouprava tvrdi da ove mere ne opterećuju državni budžet, ali u stvari, niže akcize znače niže državne prihode.
Građanima Hrvatske neće mnogo pomoći da odu u susednu zemlju da napune rezervoar goriva svog automobila: Slovenija takođe administrativno ograničava cene struje i goriva, ali su cene benzina i dizela više nego u Hrvatskoj.
I u Srbiji se cena goriva određuje vladinom odlukom, ali su cene praktično iste kao u Hrvatskoj. U Bosni i Hercegovini teoretski nema državne intervencije, ali zbog nižih poreza benzin je nešto jeftiniji, ali je dizel znatno skuplji.
U Mađarskoj je gorivo znatno jeftinije ali samo za vozila sa mađarskim registarskim tablicama, stranci plaćaju više nego u Hrvatskoj. Ovo bi lako mogao biti ustupak Orbana i poseban tretman koji je dobio prilikom kupovine fosilnih goriva od Rusije, ali kako će biti pod novom vladom teško je reći.
EU ne dozvoljava državni deficit
Tokom pandemije korone, EU je ublažila pravila o državnom zaduživanju, ali se o tome trenutno ne raspravlja u Briselu. Umesto toga, države bi trebalo da imaju više prostora da podrže mere za napuštanje fosilnih goriva, a električna energija bi trebalo da postane jeftinija.
Dakle, EU se i dalje oslanja na toplotne pumpe i električne automobile, a oni koriste električnu energiju. Razmatraju se dodatne mere.
O tome će se razgovarati na sledećem sastanku šefova država i vlada, koji će se održati sledeće nedelje na Kipru.
(EUpravo zato/DW)
