Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom samo do kraja marta, a javnost zasad nije upoznata da li se pregovara o novom ugovoru i po kojoj ceni bi gas mogao po novom ugovoru da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane sukobima na Bliskom istoku.
Prethodni tromesečni ugovor Srbija je dogovorila u poslednjem trenutku krajem prošle godine u uslovima visoke napetosti između dve zemlje pre svega zbog situacije u kojoj se našla Naftna industrija Srbije (NIS) u kojoj je većinski vlasnik ruski Gasprom, a zbog sankcija kojoj su toj kompaniji nametnule SAD, prenosi Biznis.rs.
Država je imala dugoročan ugovor o nabavci gasa sa Rusijom na 10 godina koji je istekao u maju prošle godine i od tada snabdevanje osigurava kratkoročnim ugovorima bez naznaka da će novi dugoročni ugovor biti potpisan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u oktobru prošle godine da je odluka Rusije da se Srbiji ponudi samo kratkoročni ugovor od tri meseca do kraja 2025.
Kakva je trenutna poruka Rusije na ovu temu još nije poznato, ali je teško verovati da zvanična Moskva neće pokušati da bar donekle iskoristi situaciju da u uslovima rastućih cena gasa ne poveća cenu i za Srbiju.
Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić kaže da se to što je Rusija u poslednje vreme više puta pribegla kratkoročnim produženjima ugovora sa Srbijom može tumačiti kao oblik pritiska i u vezi je primarno sa situacijom oko NIS-a, odnosno vezivanjem ruku Srbiji da vrati tu kompaniju sebi. Njegovo mišljenje je da će doći do još jednog kratkoročnog produženja.
"Ključni faktor je situacija oko NIS-a. Američka administracija zahteva od Srbije da u potpunosti ukloni ruski kapital iz NIS-a. Rusija, s druge strane, jasno je stavila do znanja da smatra da Srbija ima obaveze prema ruskim investicijama", smatra on.
Što se tiče cena, Srbija u okviru aktuelnog ugovora plaća oko 290 EUR za 1.000 kubnih metara, dok je tržišna evropska cena bila oko 360 EUR.
Terminska cena gasa na holandskoj berzi se od početka sukoba na Bliskom istoku kreće na nivoima koji su oko 70% skuplji uz povremene pikove i na dvostruko veću cenu. Da cenom evidentno upravlja nesigurnost pokazuje podatak da se u sredu ujutru kretala nešto ispod 51 EUR po MWh, što je nešto više od 500 EUR za 1.000 kubnih metara gasa, ali je već u četvrtak skočila na oko 70 EUR, odnosno oko 700 EUR zbog napada na ključnu energetsku strukturu. Jasno je da će novi ugovor sa Rusijom morati da sadrži i dodatnu premiju na rizik.
"U novim okolnostima, s obzirom na skokove cena gasa usled sukoba na Bliskom istoku i smanjenu pregovaračku poziciju Srbije, može se očekivati pritisak ka višim cenama, cene TTF gasa skoro su se udvostručile nakon prvih udara na Iran 28. februara 2026. Ako se taj rast cena na tržištu nastavi, Rusija ima manje razloga da nudi popuste", smatra Đokić.
Kompanija Gasprom objavila je prošle nedelje da se u prethodne dve nedelje dogodila serija napada oružanih snaga Ukrajine na gasnu infrastrukturu koja snabdeva gasovode Plavi tok i Turski tok, odakle i Srbija dobija gas, što je unelo dodatnu nesigurnost u gasnu jednačinu zbog mogućnosti da dođe do obustave snabdevanja iz tehničkih razloga. Đokić kaže da podaci Gasproma pokazuju da je reč o seriji dronskih napada na kompresorske stanice Ruskaja, Beregovaja i Kazačja u Krasnodarskom kraju koje jesu ključne za snabdevanje, ali je činjenica da napadi nisu uspeli da nanesu ozbiljnija oštećenja.
"Gasprom je saopštio da su svi napadi odbijeni i da infrastruktura nastavlja da radi. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi značajno oštećenje kompresorske stanice Ruskaja moglo delimično ili potpuno zaustaviti protok gasa kroz Turski tok, budući da je ona lansirna stanica za podmorski deo gasovoda. Dakle, za sada je reč o ozbiljnoj pretnji i demonstraciji ranjivosti ali ne i o stvarnim prekidima u isporuci. Situacija ostaje nestabilna", kaže Đokić.
Svakako je činjenica da bi se Srbija u slučaju da Rusija bilo iz tehničkih bilo iz političkih razloga uskrati gas bila u izuzetno ranjivom položaju jer se snabdeva ruskim gasom isključivo putem gasovoda Turski tok, kroz Tursku i Bugarsku, a skoro celokupna potrošnja gasa potiče od Rusije. Aktuelni ugovor sa Rusijom pokriva više od 80% godišnjih potreba Srbije za gasom. Alternativni izvori postoje, ali su ograničeni. Srbija delimično uvozi gas iz Azerbejdžana, a teorijski može da pristupi i LNG gasu kroz bugarske terminale.
"Konkretan scenario prekida bio bi izuzetno bolan. Srbija nema dovoljno diversifikovanu mrežu uvoznih koridora i nema dovoljne kapacitete za skladištenje. U slučaju prekida sredinom grejne sezone ili pred nju, zemlja bi bila u krizi direktno merljivoj sa energetskom krizom iz 2022. Industrijska proizvodnja koja zavisi od gasa i sistem daljinskog grejanja u gradovima bili bi posebno ugroženi", smatra analitičar.
Da li je rat ojačao poziciju Rusije?
Ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje ponudio je da ponovo snabdeva evropske kupce gasom ukoliko oni odluče da se vrate na "dugoročnu, održivu saradnju, slobodnu od političkih pritisaka", a nedugo zatim su SAD dozvolile da se na ograničeni period kupuje ruska nafta zbog nemogućnosti stabilnog snabdevanja zbog prekida transporta kroz Ormuski moreuz. Na pitanje da li je zvanična Moskva ovim na neki način ojačala svoj položaj, Đokić smatra da je reč o klasičnom taktičkom potezu - pretvoriti krizu, nastalu delimično zbog akcija samog Kremlja, u poslovnu i geopolitičku ponudu.
"Rusija ima određeni kapacitet za ovaj pritisak ali on je oslabljen u poređenju sa periodom pre 2022. Uvoz ruskog gasa u EU pao je sa 45% u 2021. na svega oko 13 procenata u 2025. godini. Jedini preostali operativni gasovodni koridori ka EU su Turski tok i manje količine ruskog LNG-a", kaže on.
Ipak, kako ističe, kriza na Bliskom istoku jeste dala Moskvi novi argument. Mađarska je odmah pozvala EU da suspenduje sankcije na rusku naftu i gas. Međutim, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen jasno je odgovorila da bi povratak na ruske fosilne gorive bio strateška greška.
Što se tiče perspektive za tržišta nafte i gasa u svetlu bliskoistočnih sukoba, Đokić ističe da je ovo trenutno najdramatičnija energetska kriza od invazije na Ukrajinu 2022. Sukob je već doveo do obustave oko petine globalnih isporuka sirove nafte i prirodnog gasa, dok Iran vrši napade na brodove u Ormuskom moreuzu. Cene evropskog gasa skočile su za do 30 odsto u roku od jedne nedelje, a nafta je prešla 100 USD po barelu.
Niske zalihe EU zabrinjavaju
Posebno zabrinjavajuće je stanje zaliha jer je Evropa ušla u 2026. sa svega 46 milijardi kubnih metara u skladištima, u poređenju sa 60 milijardi u 2025. i 77 milijardi 2024. godine, što sistem čini mnogo osetljivijim na šokove. Pozicija SAD je dvojaka i donekle protivrečna. Bela kuća razmatra niz mera za hlađenje cena nafte, uključujući ograničenja izvoza sirove nafte i privremeno ukidanje pojedinih poreskih obaveza. Istovremeno, SAD su zainteresovane da povećaju izvoz sopstvenog LNG-a u Evropu, što ne ide u prilog povratku ruskog gasa.
Povratak Rusije u igru ostaje predmet intenzivne debate. Tehnički, ukrajinska gasna infrastruktura i dalje ima kapacitet za tranzit do 100 milijardi kubnih metara godišnje, ali politički, obnavljanje ruskih isporuka putem Ukrajine zahtevalo bi izuzetno teške pregovore. Nova EU regulativa predviđa zabranu uvoza ruskog LNG-a do kraja 2026. i gasovoda do jeseni 2027, mada postoje izuzeci u hitnim slučajevima za Mađarsku i Slovačku.
Cena gasa i poslovanje Srbijagasa
Koliko je stabilnost snabdevanja gasa uz cene niže od tržišnih važno za poslovanje kompanija iz gasnog sektora najbolje pokazuju finansijski podaci iz prethodnih godina. Prema podacima bonitetne kuće "CompanyWall", krizna 2022. godina u kojoj su zbog rata u Ukrajini cene gasa takođe enormno porasle donela je javnom preduzeću Srbijagas neto dobit od 5,5 milijardi dinara da bi se u narednoj godini čista zarada više nego udvostručila.
To javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnim gasom završilo je poslovanje u 2023. sa neto dobitkom od 12 milijardi dinara, dok je u narednoj godini zaradilo nešto više od osam milijardi dinara. EBITDA je u te dve godine skoro udvostručena - sa 12,5 milijardi dinara na skoro 24 milijarde. U ove dve godine cena gasa je bila relativno stabilna što je kompaniji obezbedilo sigurnije i profitabilnije poslovanje.
Srbijagas je od 2022. do 2024. smanjio dugoročne obaveze sa 61 milijarde dinara na 54 milijardi dinara, dok su kratkoročne obaveze više nego prepolovljene - sa skoro 240 milijardi dinara na 107 milijardi. Potraživanja po osnovu prodaje su, međutim, porasla za oko 50%, a prosečna bruto plata po zaposlenom za oko 20% što je imalo uticaja na veliki pad obrtne imovine pa je racio tekuće likvidnosti opao sa 0,92 na 0,58. Srbija osim gasa koji ima ugovoren u skladu sa naftnom formulom sa Rusijom, deo gasa nabavlja i po tržišnim cenama.
Zahvaljujući do sada stabilnom snabdevanju po povoljnijim uslovima i cena gasa se svrstala u prethodnih pet godina u komunalne usluge koje su relativno najmanje poskupele. Analiza podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuje da je cena gasa od decembra 2020. do decembra 2025. godine poskupela za 48%, dok je prosečan rast cena komunalnih usluga koje zvanična statistika vodi u kategoriji "Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva" iznosio skoro 60%.
Prosečan rast potrošačkih cena u istom periodu iznosio je 43%. Usluge daljinskog grejanja, koje najviše zavise od cene gasa jer najveći broj toplana koristi upravo ovaj energent, su u poslednjih pet godina poskupele za 36%.
MOL na čekanju odobrenja za NIS
Pitanje da li je novi položaj Rusije razlog zašto još nije odobrena kupovina NIS-a mađarskom MOL-u svakako ima smisla u kontekstu odluke SAD da se dozvoli kupovina ruske nafte.
Đokić podseća da je i pre rata u Iranu, Amerika odložila rokove za prodaju recimo imovine Lukoila Zapadu kao deo pregovaračke strategije, odnosno to je jedan od američkih aduta u pregovorima.
"Svakako da Rusija nije na listi prioriteta SAD kao što je za Evropu, ali se od sankcionih pritisaka nije odustalo jer to ne odgovara ni interesima američkih naftaša, a i ne bi imalo smisla odricati se pregovaračkih aduta u pregovaračkom procesu koji nije prekinut. Srbija i NIS su deo te iste slagalice pa se rokovi produžavaju, ali se pritisak ne ukida", smatra on.
(EUpravo zato/Biznis.rs)
