Narodna banka Srbije je od 13. marta upisana u SEPA registar Evropskog platnog saveta. Praktična primena ovog sistema počinje 5. maja.
To znači da će transferi novca u evrima između Srbije i zemalja koje su u SEPA sistemu ubuduće trajati znatno kraće, najčešće jedan radni dan, umesto nekoliko dana koliko je ranije bilo potrebno zbog posredovanja više banaka.
Za građane to znači brže i jeftinije slanje i primanje novca, uključujući doznake porodici u inostranstvu.
Srbija je još u maju 2025. postala član Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), koje danas obuhvata 41 državu, sve članice EU, ali i zemlje poput Norveške, Islanda, Švajcarske, Velike Britanije i nekih država regiona.
Ulazak u SEPA omogućava bankama u Srbiji da se priključe jedinstvenim evropskim platnim šemama i da transakcije u evrima obavljaju po istim pravilima i tehničkim standardima koji važe u Evropi.
U praksi to znači da će plaćanja u evrima funkcionisati gotovo isto kao domaće transakcije, bez obzira na to da li se novac šalje unutar jedne države ili između različitih zemalja SEPA zone.
Zahvaljujući zajedničkim standardima i infrastrukturi, očekuje se brže izvršavanje transakcija, veća transparentnost i niži troškovi. To bi trebalo da olakša i ubrza obradu plaćanja između banaka i njihovih klijenata.
Za kompanije u Srbiji ovo znači jednostavnije plaćanje dobavljača iz Evrope i brže primanje novca od stranih partnera, uz manje troškove poslovanja. Građani će, s druge strane, moći brže i povoljnije da šalju novac u inostranstvo ili da primaju doznake iz drugih zemalja.
Članstvo u SEPA sistemu donosi korist i pošiljaocima i primaocima novca, jer se smanjuju troškovi i skraćuje vreme obrade transakcija. Visinu naknada za ove usluge određivaće svaka banka pojedinačno, prema svojim tarifama i zakonima zemlje u kojoj posluje.
Građani i firme neće imati dodatne obaveze u odnosu na dosadašnji način slanja novca u evrima. Najvažnije je samo da koriste tačan IBAN broj računa primaoca. Ostale procedure, kao što su prijavljivanje svrhe transakcije i dostavljanje dokumentacije banci, ostaju iste.
SEPA je projekat koji je nastao nakon uvođenja evra, ali članstvo u ovom sistemu nije uslovljeno time da država koristi evro kao zvaničnu valutu. Na primer, u Švedskoj je zvanična valuta kruna, ali banke i dalje mogu da obavljaju transakcije u evrima kroz SEPA sistem.
U okviru ovog sistema postoji i posebna šema za instant plaćanja (SEPA Instant Credit Transfer), koja omogućava transfer novca za svega nekoliko sekundi, 24 sata dnevno tokom cele godine. Međutim, banke iz Srbije će se u prvoj fazi priključiti standardnoj SEPA Credit Transfer šemi, dok se u narednim godinama očekuje postepeno uvođenje i instant plaćanja.
Stručnjaci smatraju da SEPA može pozitivno uticati i na privlačenje stranih investitora, jer omogućava poslovanje po evropskim standardima plaćanja i olakšava upravljanje novčanim tokovima između Srbije i zemalja EU.
Takođe, brže i jednostavnije transakcije mogu doprineti rastu međunarodne trgovine, jer kompanije mogu efikasnije da plaćaju dobavljače i primaju novac od partnera iz drugih zemalja.
Tačne naknade za SEPA transakcije u Srbiji još se analiziraju, ali se očekuje da budu niže od trenutnih troškova međunarodnih transfera u evrima i uporedive sa cenama u regionu.
Gotovo sve banke u Srbiji već su započele proces priključenja SEPA Credit Transfer šemi i nalaze se u fazi tehničkog usklađivanja sa evropskim standardima. Očekuje se da će od 4. odnosno 5. maja 2026. godine biti spremne da počnu sa izvršavanjem ovih transakcija.
Narodna banka Srbije, koja obavlja plaćanja za budžetske korisnike, takođe će od tog datuma biti tehnički i operativno spremna za rad u okviru SEPA sistema.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
