Inflacija u evrozoni pala je u januaru na 1,7 odsto, ispod cilja Evropske centralne banke od dva procenta, zahvaljujući nižim cenama energije i jačem evru, koji su ublažili rast potrošačkih cena.
Godišnja stopa inflacije bila je u skladu sa prognozama ekonomista iz ankete Rojtersa, ali niža u odnosu na dva odsto zabeležena prethodnog meseca.
Bazna inflacija, koja ne uključuje promenljive cene hrane i energije, smanjena je za 0,1 procentni poen, na 2,2 odsto, što je najniži nivo od oktobra 2021. godine, na početku rasta cena nakon pandemije.
Posebno praćen pokazatelj inflacije u sektoru usluga, koji se smatra merilom domaćih cenovnih pritisaka i već više od tri godine premašuje srednjoročni cilj ECB od dva odsto, u januaru je pao sa 3,4 na 3,2 odsto.
Evropska centralna banka, koja bi trebalo da se sastane danas (5. februar), prema očekivanjima tržišta zadržaće referentnu kamatnu stopu na nivou od dva odsto, peti put zaredom.
Centralna banka predviđa da će prosečna inflacija ove godine iznositi 1,9 odsto, nakon što je 2025. bila oko 2,1 odsto.
Šta će uraditi ECB?
Aleksandar Strot, ekonomista u Goldman Saksu, ocenio je da će prvi sastanak Evropske centralne banke ove godine verovatno proći bez većih iznenađenja.
"Upravni savet će najverovatnije ostaviti kamatne stope i ostale instrumente monetarne politike nepromenjenim", rekao je on, uz napomenu da novi ekonomski podaci uglavnom odgovaraju projekcijama stručnih službi i da donosioci odluka i dalje smatraju da je sadašnja politika primerena.
Zbog toga se očekuje da predsednica ECB Kristin Lagard još jednom ponovi da se monetarna politika nalazi na "dobrom putu", šesti sastanak zaredom.
Roman Ziruk, viši tržišni analitičar kompanije Ebury, istakao je da trenutna inflaciona kretanja ukazuju na slabe cenovne pritiske, uz sve veći rizik da inflacija ostane ispod ciljanog nivoa.
"Brzo jačanje evra značajno snižava cene uvoza", rekao je Ziruk, dodajući da to istovremeno smanjuje konkurentnost izvoza, što predstavlja jedan od ključnih kanala za ekonomiju evrozone.
Zbog toga tržišta, koja su pre samo nekoliko nedelja naginjala ka povećanju kamatnih stopa, sada procenjuju da postoji oko 20 odsto šanse za njihovo smanjenje do kraja godine.
Ekonomista Banke Amerike Ruben Segura-Kajula očekuje da će ECB nastaviti sa opreznim pristupom.
"Ako je neizvesnost bila glavni razlog da Lagard u decembru bude obazriva, od tada je ona samo porasla", rekao je on.
(EUpravo zato)
