Inflacija je ostala niska u tri od četiri najveće ekonomije Evropske unije, što budi nadu da Evropska centralna banka neće smatrati da je potrebno da menja ključne kamatne stope u septembru.
Indeksi potrošačkih cena u Španiji, Francuskoj i Italiji bili su u avgustu za 0,1% niži od očekivanja, što ukazuje na stabilnost cena u evrozoni, prema najnovijim podacima o inflaciji.
U Nemačkoj, najvećoj ekonomiji evrozone, inflacija je u julu bila tek neznatno viša od očekivanja.
Cene u Nemačkoj su u julu porasle za 2,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine, sa 2% u junu. Hrana je poskupela, ali su niži troškovi energije delimično ublažili ukupan rast cena. Na mesečnom nivou, cene su porasle za 0,1%, prema podacima Savezne kancelarije za statistiku.
U Francuskoj, inflacija usklađena sa standardima EU iznosila je 0,8% na godišnjem nivou u avgustu, što je relativno skromno. Na to je najviše uticao slabiji rast cena usluga. Cene hrane su ostale stabilne, dok je pad troškova energije usporio. Na mesečnom nivou, cene su porasle za 0,5%, prema podacima francuskog statističkog zavoda INSEE.
U Španiji, indeks potrošačkih cena usklađen sa EU standardima porastao je za 2,7% na godišnjem nivou, dok se mesečni podaci nisu menjali, prema preliminarnim procenama nacionalnog zavoda za statistiku (INE).
U Italiji su cene porasle za 1,7% u odnosu na isti period prethodne godine, nešto sporije nego u julu, jer je inflacija usporila kod energenata, ali ubrzala kod hrane. U odnosu na prethodni mesec, cene su neznatno porasle - za 0,1%.
U odvojenom izveštaju, italijanski zavod za statistiku (ISTAT) potvrdio je prethodnu procenu da je italijanska ekonomija zabeležila pad od 0,1% u drugom kvartalu ove godine, dok je BDP porastao za 0,4% u odnosu na isti kvartal 2024.
Šta očekuje Evropska centralna banka
Najnoviji podaci o inflaciji podudaraju se s očekivanjima da je ECB trenutno zadovoljna stabilnošću cena u evrozoni, što joj je i najvažniji mandat. Ciljana inflacija ECB iznosi 2%.
Zapisnik sa julskog sastanka centralne banke, objavljen u petak, potvrđuje da većina članova Saveta guvernera smatra da su rizici po inflaciju „uglavnom uravnoteženi" i da su zadovoljni trenutnom monetarnom politikom.
ECB je do sada osam puta snižavala ključne kamatne stope, a depozitna stopa iznosi 2% još od juna.
Međutim, zapisnik uključuje i upozorenja da bi privreda evrozone mogla biti pogođena ako dođe do dodatnih tenzija u svetskoj trgovini, što bi povećalo neizvesnost, "moglo da uspori izvoz i utiče negativno na investicije i potrošnju," navodi se u izveštaju.
Zbog toga je malo verovatno da će ECB dodatno smanjiti kamatne stope u septembru. Ipak, glavni ekonomista ING-a, Karsten Brzeski, ističe da je još rano da se to potpuno isključi, ukazujući na rizike po ekonomiju evrozone, uključujući neizvesnosti u vezi trgovinskog sporazuma između EU i SAD, zabrinutost oko javnih finansija Francuske, kao i jačanje evra.
„Čak i ako deluje kontraintuitivno s obzirom na otpornost privrede evrozone, i dalje ne bismo isključili još jedno 'osiguravajuće' smanjenje kamatnih stopa, po principu da ne može da škodi, a potencijalno može da koristi," kaže Brzeski.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
