Nekoliko članica Evropske unije se zalaže za ukidanje trgovinskih barijera sa deset zemalja Severne Afrike i Bliskog istoka kroz strateški sporazum, poznat kao Pakt za Mediteran.
Cilj je da se te zemlje "usklade s pravilima jedinstvenog tržišta EU", otkriva dokument Evropske komisije.
Predlog je deo nacrta koji je Evropska komisija pripremila u aprilu ove godine, a zasniva se na doprinosima država članica i partnerskih zemalja. Uz to, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, od početka svog drugog mandata, naglašava potrebu za diverzifikacijom trgovine i smanjenjem zavisnosti od Rusije i Kine.
Šta donosi Pakt za Mediteran?
Pakt za Mediteran, koji bi Evropska komisija trebalo da predstavi sredinom oktobra, ima za cilj da uspostavi mrežu novih i postojećih bilateralnih sporazuma s mediteranskim zemljama u ključnim sektorima. Sporazum obuhvata Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Libiju, Maroko, Palestinu, Tunis i Siriju.
"Konsultacije će takođe nastojati da uključe perspektive suseda, posebno zemalja Arapskog zaliva i Turske, prepoznajući njihove značajne strateške interese, doprinos i uticaj unutar regije", navodi se u dokumentu.
Brisel želi da ojača integraciju u mediteranskoj regiji, pogotovo u svetlu trgovinske nestabilnosti s dosadašnjim tradicionalnim saveznicima poput Sjedinjenih Američkih Država.
"Mnoge članice EU predlažu modernizaciju postojećih sporazuma i uklanjanje trgovinskih barijera, uz pozive na usklađivanje s pravilima Jedinstvenog tržišta i podršku konvergenciji u sektorima poput digitalnog, energetskog ili oblasti zaštite životne sredine i radnih standarda", stoji u dokumentu.
Ovo nije prvi pokušaj Brisela da podstakne dublju trgovinsku integraciju s Mediteranom. Još 1995. godine, takozvanom Deklaracijom iz Barselone, partneri su se dogovorili o stvaranju Evromediteranske zone slobodne trgovine (EMFTA), ali taj projekat nikada nije zaživeo.
Korak dalje od postojećih sporazuma
EU već ima preferencijalni trgovinski sporazum s mediteranskim zemljama kroz Pan-euro-mediteransku konvenciju (PEM), koja usklađuje pravila o poreklu robe. Međutim, dokument o Paktu za Mediteran jasno pokazuje da članice EU žele da idu korak dalje.
"Neke članice EU naglašavaju važnost inkluzivne trgovine, nižih carina i praktičnog pristupa tržištu putem alata poput Global Gatewaya i PEM konvencije. Neke se zalažu za modernizaciju PEM konvencije kako bi odražavala trenutne trgovinske sporazume EU i identifikuju trgovinu kao područje s najvećim potencijalom za zajedničko i koordinisano delovanje", ističe se u dokumentu.
Interes partnerskih zemalja
Prema dokumentu, mediteranski partneri takođe pokazuju interes za jačom saradnjom, tražeći "regulatorno usklađivanje, pristup tržištu i podršku lokalnim proizvođačima".
"Izražena je podrška regulatornoj harmonizaciji za privlačenje investicija i izgradnju zajedničkih lanaca vrednosti u digitalnom i saobraćajnom sektoru kao i sektoru čiste energije", dodaje se.
Partneri predlažu i prekogranične agroindustrijske lance vrednosti, modernizaciju carinskih sistema i pojednostavljenje trgovinskih procedura: "Naglasak je takođe stavljen na pojednostavljenje trgovinskih procedura, podršku malim i srednjim preduzećima i zelenim preduzećima, i ublažavanju netarifnih barijera kroz strukturisane dijaloge".
Među prioritetima su i usklađivanje s digitalnim upravljanjem EU, poput zakona i propisa inspirisanih Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR), i konvergencija u standardima čiste energije i zaštite okoline.
(EUpravo zato/Index.hr)
