Granični prelazi u Evropi ponovo će biti blokirani jer pitanje prevoznika sa Zapadnog Balkana u Šengen zoni još nije rešeno, najavljuju iz udruženja Međunarodni transport.
Protesti su u januaru pokrenuti zbog primene pravila koja ograničavaju boravak na 90 dana u okviru šestomesečnog perioda u Evropskoj uniji, za koje učesnici protesta smatraju da su u praksi neizvodljiva za međunarodni drumski saobraćaj.
Povod za blokade bilo je uvođenje novog sistema za evidenciju ulaska i izlaska iz Evropske unije, koji preciznije prati boravak državljana zemalja van EU. Prema tom režimu, vozači iz trećih zemalja mogu tokom bilo kog perioda od 180 dana provesti najviše 90 dana na teritoriji Šengenskog prostora, što prevoznici vide kao ozbiljnu prepreku za nesmetano obavljanje međunarodnog transporta.
Međutim, iz Udruženja poručuju da je Evropska unija odbila sve predloge prevoznika sa Zapadnog Balkana, zbog čega su najavljene nove blokare, ali da za sada nije poznat tačan datum.
"Doneli smo odluku da idemo ponovo na blokade, samo što za sve treba vremena, pošto moramo da usaglasimo proceduru sa kolegama iz drugih zemalja Zapadnog Balkana. Kada usaglasimo termin, onda ćemo odrediti tačan datum. Moramo da se sastanemoi dogovorimo se oko svih detalja, tako da ne znam kada će početi blokade", naglasio je predsednik poslovnog udruženja Međunarodni transport Neđo Mandić, prenosi RTS.
Kompromisi koje su na poslednjem sastanku Evropskoj komisiji uputile vlasti iz regiona Zapadnog Balkana i prevoznici, odbijeni su uz komentare "da su nemogući, suviše kreativni i suprotni sa zakonom Šengena", dok je predloženo da vozači prijave boravak u nekoj od bližih članica EU što je za prevoznike bilo neprihvatljivo, prenele su crnogorske Vijesti.
Kako je reagovao Brisel na blokade?
Pobuna prevoznika iz regiona, protiv pravila boravka "90 dana u okviru 180 dana u šengenskoj zoni" u Briselu je ozbiljno shvaćena, o čemu je EUpravo zato već pisao.
"Sistem ulaska i izlaska ne uvodi nikakve nove zahteve u vezi sa trajanjem kratkih boravaka u Šengenskom prostoru. Ono na čemu se radi jeste da obezbedimo bolje sprovođenje postojećih pravila i sistematsko otkrivanje nepravilnosti", rekao je portal portparol Evropske komisije Markus Lamert na brifingu u Evropskoj komisiji.
Primena evropskog sistema ulaska i izlaska, za registraciju državljana zemalja koje nisu članice Evropske unije neće biti odložena, potvrđeno je tada našem dopisniku iz Brisela.
On se takođe osvrnuo na Šengenska pravila i podsetio da građani zemalja koje ne zahtevaju vizu imaju pravo da borave u Šengenskom prostoru 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana. Ipak, "sve što prevazilazi ovo mora biti pokriveno dugoročnom vizom ili boravišnom dozvolom koju izdaje država članica".
"Šengenska pravila takođe već predviđaju fleksibilnost u vezi sa radnicima koji prelaze granicu, posebno za česte prekogranične radnike koji prelaze istu graničnu tačku, oni podležu samo slučajnim proverama. To je ono što Šengenski granični kodeks predviđa. Pored toga, osobe sa lokalnom dozvolom, dozvolom za lokalni granični saobraćaj, nisu obavezne da se registruju u sistemu ulaska i izlaska", rekao je portparol Komisije.
Prevoznici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije su od 26. do 30. januara blokirali granične prelaze za teretni saobraćaj zbog strogih pravila Evropske unije o boravku u Šengen zoni.
Blokade su okončane nakon što jeEvropska komisija počela da razmatra uvođenje posebnih viza za profesionalne vozačekamiona, koje bi im omogućile duži boravak u zemljama EU i nesmetano obavljanje posla. Novi sistem ulaska i izlaska striktno ograničava boravak vozača iz zemalja van EU na 90 dana u periodu od 180 dana. Zbog prirode posla, profesionalni vozači vrlo brzo dostignu ovaj limit, nakon čega im preti deportacija ili zabrana ulaska u EU.
Prevoznici su ranije upozoravali da primena pravila „90 od 180 dana“ na profesionalne vozače ozbiljno ugrožava njihov rad i opstanak prevozničkih firmi u zemljama Zapadnog Balkana.
U radnoj verziji predložene strategije EU za vize, predstavljene 29. januara u Briselu, ističe se da profesionalci iz trećih zemalja, poput vozača kamiona, umetnika na turnejama, sportista koji učestvuju na međunarodnim događajima, stručnjaka angažovanih na prekograničnim projektima i radne snage koja podržava industrije i usluge EU, imaju potrebu da borave u EU duže od dozvoljenog limita, bez namere trajnog nastanjivanja.
(EUpravo zato.rs)
