Uprkos lokalnim nepogodama, procene pokazuju da bi proizvodnja voća mogla da dostigne između 1,5 i 1,6 miliona tona, što bi 2026. godinu svrstalo među tri najrodnije u poslednjih dvadeset godina.
Rukovodilac Grupe za voće, povrće i jaka alkoholna pića u Ministarstvu poljoprivrede, Kolinda Hrehorović je istakla da ovogodišnji rezultati predstavljaju veliki zaokret u odnosu na 2025. godinu, koju su obeležili kasni prolećni mrazevi i znatno manji prinosi.
"Sve procene ukazuju na oporavak proizvodnog potencijala, a očekivani rod veći je za čak 46,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Posebno se izdvajaju višnja, kod koje se očekuje gotovo dvostruko veći rod, odnosno povećanje od 96 odsto, zatim kajsija sa rastom od 87 odsto, trešnja sa 54 odsto i jagoda sa oko 40 odsto više plodova nego lane", navela je Hrehorović za TV Prvu.
Očekuje se i da će proizvodnja maline biti veća nego prošle godine, iako će i dalje ostati nešto ispod višegodišnjeg proseka. Sa druge strane, zasadi kasnijih voćnih vrsta, poput jabuke i šljive, nalaze se u dobroj kondiciji, pa se uz povoljne vremenske prilike do kraja sezone očekuju i visok prinos i dobar kvalitet plodova.
Nevreme koje je nedavno pogodilo Srbiju, nakon dugog perioda visokih temperatura donelo je i određene koristi. Kiša je popravila vodni režim zemljišta, ublažila stres kod biljaka izazvan sušom i doprinela boljem kvalitetu plodova, koji su postali krupniji i sočniji, rekla je Hrehorović i objasnila da je grad koji je pogodio pojedine delove zapadne i centralne Srbije ostavio posledice u voćnjacima kod Čačka i u još nekoliko lokalnih područja.
Oštećene su šljive i kajsije, zabeleženo je lomljenje grana, opadanje i mehanička oštećenja plodova, kao i otežana berba. Međutim, prema procenama, šteta je uglavnom lokalnog karaktera i zahvatila je svega dva do tri odsto voćnjaka, pa neće značajnije uticati na ukupnu proizvodnju voća u Srbiji.
Kako je istakla Kolinda Hrehorović, proizvođači su uglavnom zadovoljni ovogodišnjom sezonom, a da razloga za zadovoljstvo imaju i potrošači, jer je ponuda voća izuzetno dobra, kvalitet visok, a cene pristupačnije nego prethodnih godina.
Osiguranja zasada
Hrehorović je podsetila da Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše premije osiguranja od 40 do 45 odsto, dok u najugroženijim područjima, među kojima je i deo zapadne Srbije, podrška dostiže čak 70 procenata. Pored toga, proizvođačima su dostupni podsticaji za nabavku protivgradnih mreža, sistema za zaštitu od suše, plastenika, kao i brojne druge opreme i mehanizacije namenjene unapređenju voćarske proizvodnje i prerade.
Izvoz
Tokom 2025. godine izvoz voća dostigao je gotovo 808 miliona evra, što je za 8,6 odsto više nego godinu ranije. Pozitivan trend nastavljen je i ove godine, pa je u prva četiri meseca izvoz povećan za 13 odsto i dostigao 268 miliona evra. Najznačajniji izvozni proizvod i dalje je smrznuta malina, koja čini oko 36 odsto ukupne vrednosti izvoza voća i najvećim delom završava na tržištima Evropske unije, pre svega u Nemačkoj, Austriji i Belgiji.
(EUpravo zato/TV Prva)