Iranski napadi na Katar su doveli do obustave proizvodnje tečnog prirodnog gasa (LNG) i značajnih poremećaja u brodskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo zabrinutost na evropskim energetskim tržištima.
Iako Evropska komisija tvrdi da nema neposredne opasnosti od nestašice gasa, cene na holandskoj TTF berzi, ključnoj referentnoj tački za Evropu, poslednjih dana su porasle.
Situacija budi sećanja na energetski šok iz 2022. nakon izbijanja rata u Ukrajini, ali se ipak događa u kontekstu znatno veće diverzifikacije snabdevanja, prenosi Euronews.
Katarski ministar energetike, Sad al-Kabi, izjavio je za FT da bi rat na Bliskom istoku mogao da "uruši svetske ekonomije", utičući na rast i povećavajući račune za energiju.
Naglasio je da bi Kataru, čak i uz momentalni prekid sukoba, bili potrebne "nedelje ili meseci" za normalizaciju isporuka nakon zatvaranja izvoznog kompleksa Ras Lafan, pogođenog iranskim bespilotnim letelicama. S nivoom popunjenosti skladišta gasa u EU od oko 30%, blok ulazi u ključno razdoblje za obnavljanje zaliha pre sledeće zime.
Neke članice EU su posebno na udaru nestašice gasa
Evropska komisija je u sredu sazvala hitne koordinacijske sastanke i poručila da isporuke američkog tečnog gasa, koje sada čine većinu uvoza, zajedno s norveškim gasom, za sada održavaju snabdevanje stabilnim.
Poverenik EU za energetiku Dan Jorgensen je takođe istakao važnost povećanih isporuka iz Azerbajdžana putem Južnog gasnog koridora. Međutim, neke zemlje EU su posebno izložene poremećajima, bilo zbog toga što su veliki uvoznici LNG-a, uveliko zavise od katarskih isporuka ili imaju neuobičajeno niske rezerve.
Italija i Belgija pod najvećim pritiskom
Prema podacima briselskog tink-tenka "Bruegel", EU je 2025. godine uvezla više od 140 milijardi kubnih metara LNG-a. Najveći dobavljač su bile Sjedinjene Američke Države s gotovo 58 odsto udela u ukupnom uvozu, koji se utrostručio od 2021. do 2025. godine.
Najveći uvoznici LNG-a u EU su Francuska, Španija, Italija, Holandija i Belgija. Od tih pet zemalja, Italija i Belgija se suočavaju sa najvećim rizikom zbog svoje zavisnosti od katarskog gasa. Prema analitičkoj platformi Kpler, Katar je prošle godine činio oko 30% italijanskog i 8% belgijskog uvoza LNG-a.
Za razliku od njih, Francuska i Španija imaju bolji pristup drugim dobavljačima, poput Norveške. Iako Poljska nije među pet najvećih uvoznika, 17% njenog uvoza gasa 2025. godine stiglo je iz Katara, što je stavlja pred sličan izazov.
Belgija bi mogla da se suoči s dodatnim problemom zbog niskog nivoa rezervi, jer su joj skladišta gasa popunjena oko 25,5%, što je ispod proseka EU od 30%. Italija i Poljska, iako takođe izložene, imaju relativno više zalihe, na 47%, odnosno 50%.
Bard Langenbruner, analitičar u "Global Energy Monitoru", upozorio je da bi zatvaranje katarskog postrojenja Ras Lafan moglo da ima značajan uticaj na tržište, napominjući da postoji malo neposrednih zamena za te količine.
Portugal i Španija među bolje zaštićenim zemljama
S druge strane, čini se da su neke članice EU mnogo bolje zaštićene od trenutnih poremećaja. Posebno se ističe Portugal, koji od 2020. nije nabavljao gas s Bliskog istoka. Njegovi glavni dobavljači 2025. godine bili su Nigerija i SAD, čije su rute snabdevanja sigurne i udaljene od Ormuskog moreuza.
Zemlja takođe održava vrlo visok nivo popunjenosti skladišta od preko 76%.
Španija takođe ima koristi od diverzifikovanih izvora, a rezerve su joj na oko 56%, što je stavlja u ugodan položaj. Ove razlike unutar bloka pokazuju kako nacionalne energetske strategije primenjene od 2022. sada rezultiraju vrlo različitim nivoima ranjivosti.
Dugoročna rešenja
Brisel je signalizirao spremnost za aktiviranje mera solidarnosti ako se situacija pogorša, uključujući koordinirano smanjenje potražnje, zajedničku nabavku LNG-a i mehanizme finansijske podrške. Kris Bernkof, izvršni direktor bečke kompanije "Podero", smatra da pravi problem nije sistem određivanja cena, već temeljna zavisnost o gasu.
"Pravi problem nije bio, niti jeste, sistem formiranja cena; to je zavisnost o gasu koja leži u njegovoj osnovi", rekao je.
Prema njegovim rečima, rešenja su "manje dramatična, ali trajnija: izgraditi više obnovljive energije potpomognute skladištenjem, pametno upravljati potražnjom i koristiti digitalne alate za koordinaciju kućnih uređaja poput toplotnih pumpi i električnih vozila kako bi se smanjio pritisak na mrežu".
Bernkof tvrdi da kratkoročne mere poput zamrzavanja cena ne rešavaju strukturne probleme. Istinska energetska bezbednost, insistira, postići će se samo širenjem obnovljivih izvora i smanjenjem zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva.
Predstojeće nedelje će testirati nacionalnu spremnost i efikasnost solidarnosti na nivou EU u trenutku kada su geopolitički rizici ponovo došli u prvi plan.
(EUpravo zato/Index.hr)
