Zajednička komisija španske vlade i regionalne vlade Katalonije predstaviće novi, "jedinstveni" model finansiranja, koji bi Barseloni dao punu kontrolu nad prikupljanjem, upravljanjem i trošenjem sopstvenih poreza.
Ovu inicijativu pokrenula je levičarska, proruska partija ERC (Republikanska levica Katalonije), koja traži izmene španskog Organskog zakona o regionalnom finansiranju, čime bi Katalonija izašla iz sadašnjeg centralizovanog sistema u kojem država prikuplja poreze i raspodeljuje ih autonomnim regionima.
Finansijska samostalnost Katalonije bila je ključni uslov ERC-a za podršku socijalisti Salvadoru Ilji (PSC), koji je 2024. godine postao predsednik katalonske vlade. Ipak, pregovori su zapeli zbog korupcijskih skandala koji potresaju vladu Pedra Sančeza i njegovu partiju PSOE, što je odložilo dogovor koji je prvobitno bio planiran za 30. jun.
Suočena s kritikama da Sančez političkim ustupcima kupuje podršku u parlamentu, ministarka finansija Marija Hesus Montero je odbacila tvrdnje da Katalonija ima povlašćen tretman.
Ipak, predsednik ERC-a Oriol Žunkeras poručio je iz sedišta stranke da Katalonija "ne može biti podređena Državnoj poreskoj upravi" i upozorio da će stav španske vlade o finansiranju "uticati na poziciju ERC-a po mnogim pitanjima".
Katalonski separatisti, uključujući ERC, traže da Barselona dobije poseban poreski status, sličan onom koji već imaju Baskija i Navara, koje uživaju posebne fiskalne aranžmane zasnovane na istorijskim pravima.
Opozicija, ali i deo socijalističkih poslanika, smatra da je moguća finansijska autonomija Katalonije politička trgovina kojom Sančez pokušava da ostane na vlasti do izbora 2027. godine.
U februaru je Madrid pristao da otpiše 17 milijardi evra katalonskog duga, u okviru šireg paketa vrednog 83 milijarde evra, namenjenog rasterećenju zaduženosti regiona.
Glavna opoziciona partija, Narodna partija, ocenila je ovaj potez kao "politički mito" partnerima Sančezove vlade koji zagovaraju nezavisnost.
(EUpravo zato)
