Centralne banke širom sveta pažljivo razmatraju mogućnost povećanja kamatnih stopa kako bi obuzdale inflaciju, ali će se na taj korak odlučiti samo ako procene da bi poskupljenje energije, izazvano ratom u Iranu, moglo da se prelije i na ostale cene.
Donosioci odluka nalaze se pred teškim zadatkom, pokušavaju da razumeju kako kompanije, sindikati i građani reaguju na novi talas poskupljenja i kako prilagođavaju svoje finansijsko ponašanje.
Problem je u tome što se takve stvari teško mere u realnom vremenu.
Iako centralne banke raspolažu različitim analizama, anketama i ekonomskim pokazateljima, ti podaci često nisu potpuni i imaju određena ograničenja.
Nakon pandemije uvedeni su novi alati za praćenje inflacije, ali procena očekivanja i dalje više zavisi od procene nego od preciznih brojki.
Upravo zbog te neizvesnosti, banke su oprezne i ne žure sa odlukama.
Radije čekaju dodatne dokaze kako bi smanjile rizik od pogrešnih poteza, jer bi prerano ili prekasno povećanje kamata moglo imati ozbiljne posledice po ekonomiju.
Tako su, na primer, u Banka Kanade priznali da zbog globalne neizvesnosti moraju više nego ranije da se oslanjaju na procene prilikom planiranja ekonomskih poteza, pa su kamatne stope za sada zadržali na istom nivou.
Slično razmišljaju i u američkom sistemu Federalne rezerve.
Predstavnik ove institucije Tom Barkin ističe da pažljivo prati ponašanje kompanija i njihovu spremnost da podižu cene.
Prema njegovim rečima, ključni signal za eventualno povećanje kamata biće promena očekivanja u vezi sa inflacijom. Za sada, međutim, ne vidi jasne znakove da se takva promena već dogodila.
Drugim rečima, iako postoji mogućnost rasta kamata, konačna odluka će zavisiti od toga kako će se ekonomska situacija dalje razvijati i koliko će se poskupljenja preliti na svakodnevni život građana.
(M.A./EUpravo zato/kurir.rs/telegraf.rs)
