Proteklih dana u Evropi i svetu održavaju se izbori u više država. Najavljeni su izbori i u Francuskoj, gde je glavni kandidat Marin le Pen, a učešće žena u politici je od ključnog značaja za funkcionisanje demokratije.
Međutim, glas žena nedostaje u procesima donošenja odluka u svim regionima sveta. Žene su nedovoljno zastupljene na svim nivoima odlučivanja širom sveta, a postizanje rodne ravnopravnosti u političkom životu i dalje je veoma daleko.
Samo 27,2% parlamentaraca čine žene, a svega 19 zemalja ima ženu na čelu države, pa rodni stereotipi i nejednak pristup resursima predstavljaju velike prepreke.
Pravo glasa
S krajem 20. veka velika većina žena širom sveta izborila se za pravo glasa. Među poslednjim državama koje su omogućile pripadnicama nežnijeg pola izlazak na glasanje bila je Saudijska Arabija, tek 2015. godine.
U tom trenutku, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, u svakoj zemlji žene su dobile zakonsko pravo glasa, međutim, Avganistan je nedavno ženama oduzeo to pravo.
Novi Zeland je postala prva zemlja koja je ženama dala puno pravo glasa 1893. godine, dok su u mnogim afričkim zemljama, žene pravo glasa dobile nakon što su države stekle nezavisnost.
Tamnoputim ženama u Južnoafričkoj Republici prvi put je bilo dozvoljeno da glasaju 1993. godine.
Gde žene imaju većinu?
Sve do početka 20. veka, žene su bile potpuno isključene iz nacionalnih parlamenata, a Finska je bila prva zemlja na svetu koja je izabrala članice parlamenta 1907. godine. Međutim, ostale države nisu sledile primer iz Skandinavije, pa je učešće žena u politici išlo prilično sporo. Ubrzano je tek krajem 20. i početkom 21. veka.
2008. godine, ruandanski parlament postao je prvi na svetu koji je imao žensku većinu, a ova država i dalje, uz Kubu i Nikaragvu, jedina ima parlament u kome pripadnice nežnijeg pola čine više od 50 odsto
Prema Indeksu moći žena, koji vodi program Žene i spoljna politika pri američkoj ekspertskoj grupi Savet za inostrane odnose (CFR), još tri zemlje – Meksiko, Andora i Ujedinjeni Arapski Emirati – postigli su rodnu podelu 50/50 u njihovom zakonodavstvima.
Trenutno osam zemalja nema žena uopšte u nacionalnim zakonodavstvima - Avganistan, Azerbejdžan, Saudijska Arabija, Mađarska, Papua Nova Gvineja, Vanuatu, Jemen i Tuvalu.
Žene predvodnice
Zaključno sa 1. decembrom 2024. godine, samo 26 od 193 zemlje ima ženu na čelu države ili vlade, što iznosi manje od 15 odsto zemalja sveta, prema Indeksu moći žena, a ima samo 15 zemalja u kojima žene drže polovinu ili više položaja u vladi.
Danas ih je 28 na čelu države.
Zašto je zastupljenost žena važna
Studije pokazuju da prisustvo više žena na političkim položajima donosi pozitivne promene i da onog trenutka kada postanu uticajnije u nacionalnim zakonodavstvima, zemlje obično ulažu više u obrazovanje i zdravstvo.
Isto tako, studija za Univerziteta u Kembridžu iz 2020. godine povezala je sve veći broj žena u podsaharskim afričkim zakonodavstvima sa povećanim trošenjem na zdravstvo i nižim mortalitetom dece i novorođenčadi.
(EUpravo zato/BBC)