Timovi su radili na razvoju digitalnih rešenja za veću bezbednost žena i devojčica online, a tokom trodnevnog programiranja, učesnici su radili na izazovima koji se odnose na hitno alarmiranje, deljenje lokacije u realnom vremenu, rano prepoznavanje potencijalno nebezbednih online interakcija, digitalno praćenje i neovlašćen pristup uređajima.
Prvi hakaton je okupio tech zajednicu oko pitanja kako tehnologija može da pomogne u situacijama nasilja u kojima su brzina, diskrecija i bezbednost presudni. Timovi su razvijali rešenja uz podršku mentora, stručnjaka i organizacija koje imaju iskustvo u radu sa ženama i devojčicama koje se suočavaju sa nasiljem.
"Digitalni prostor danas nije odvojen od stvarnog života. U njemu učimo, radimo, komuniciramo i gradimo odnose, zbog čega ni nasilje koje se dešava online ne ostaje online. U Srbiji je čak 43% žena mlađih od 30 godina doživelo neki oblik digitalnog nasilja i zato su nam potrebni različiti odgovori na ovaj problem - od prevencije i podrške do novih tehnoloških rešenja. Ono što nas posebno ohrabruje jeste što su timovi tokom ovog hakatona pokazali da tehnologija može da se razvija iz razumevanja stvarnih potreba žena i devojčica, a ne samo iz tehničke ideje", rekla je direktorka Kancelarije UN Women u Srbiji, Milana Rikanović.
Pobednički tim, IT Girls, koji su činile Milica Milutinović i Anđela Mia Dončov iz Niša, razvio je Android aplikaciju koja detektuje tracking sisteme i softver koji može biti instaliran na telefonu bez znanja korisnice. Njihovo rešenje namenjeno je ženama i devojčicama koje sumnjaju da ih neko prati, neovlašćeno pristupa njihovim porukama, pozivima, fotografijama ili drugim podacima, ali i onima koje žele da provere bezbednost svog uređaja.
"Polazile smo od stvarnih situacija u kojima žene nisu ni znale da su praćene. Zato nam je bilo važno da aplikacija ne šalje vidljive notifikacije, jer ne možemo da znamo ko sve ima pristup telefonu. Htele smo da korisnici pružimo diskretne informacije, preventivne korake i podršku, bez dodatnog rizika", navele su članice tima IT Girls.
U okviru SheSafe Online projekta održan je i hakaton u Severnoj Makedoniji, na kome su timovi takođe razvijali rešenja za veću bezbednost žena i devojčica u digitalnom i fizičkom prostoru. Tim CurlyBurrito, koji čine Tamara Neshovska i Manuela Naumovska, razvio je SafeMap, rešenje koje ženama pomaže da se sigurnije kreću kroz gradove i naselja, uz SOS opciju za jednokratno slanje lokacije odabranim kontaktima. Tim koji čine Bisera Drndar, Ana Kosturanova Denkovski i Mia Kosturanova Denkovski razvio je Safe Trace, AI digitalnog čuvara koji pomaže korisnicima da razumeju, prate i zaštite svoj digitalni identitet od prevara, cyberbullying-a, groominga, deepfake sadržaja i drugih online rizika.
Drugi pobednički tim Hajduci, koji čine Ognjen Vinčić, Vukašin Perišić i Miloš Marinković iz Beograda, razvio je AI companion aplikaciju koja skenira direktne poruke i upozorava korisnicu na potencijalno rizične osobe ili interakcije. Rešenje je nastalo iz razmišljanja o situacijama u kojima online komunikacija može da preraste u uznemiravanje, stalking ili ugrožavanje nečije bezbednosti van digitalnog prostora.
"Osoba koja je u rizičnoj situaciji često se oseća izolovano i ne sme nikome da kaže šta joj se dešava. Zato smo rešenje zamislili kao companion aplikaciju, a ne kao parental control alat. Cilj nije kontrola, već podrška osobi da prepozna potencijalni rizik i da ne bude sama u tome", naveli su članovi tima Hajduci.
Izvršni direktor ICT Hub-a, Kosta Andrić je nakon događaja istakao da će se u narednom periodu raditi na unapređivanju i proveri aplikacija koje su načinili timovi.
"Ovaj hakaton nam je pokazao koliko je važno da se o digitalnom nasilju ne razmišlja samo kao o tehničkom problemu. Timovi su za tri dana došli do prvih rešenja, ali ono što je bilo ključno jeste da su radili uz mentore i ljude koji razumeju kontekst, rizike i potrebe korisnica. Za ICT Hub je upravo to suština Tech for Good pristupa – ne pravimo tehnologiju iz pretpostavke, već povezujemo tech zajednicu sa znanjem ljudi koji problem poznaju iz prakse. Sledeći važan korak je da se najperspektivnija rešenja dodatno testiraju, unaprede i provere u realnom kontekstu", naveo je Andrić.
(EUpravo zato)