Ukoliko se gleda od samog početka, njena karijera predstavlja logičan sled ka letu oko Meseca: kombinacija zanja iz inženjerstva (istraživanja u centru za svemirske letove Godard) i rada u ekstremnim uslovima i psihološke izdržljivosti tokom dugih izolacija (šef stanice u Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu za Američku Samou).
Kako je devojčica iz Mičigena, stigla do NASA-e?
Rođena u državi Mičigen, a odrasla u Severnoj Karolini, Koh je u ovoj državi na istočnoj obali SAD-a završila studije elektrotehnike i fizike. Ubrzo potom, uključila se u istraživačke projekte koji su podrazumevali rad u izolovanim i zahtevnim sredinama.
Posebno se ističe njen rad na Antarktiku i udaljenim istraživačkim stanicama, gde je provodila mesece u uslovima ograničenog kontakta sa spoljnim svetom. Danas se takva iskustva smatraju jednim od najboljih modela pripreme za svemirske misije, jer simuliraju psihološke i logističke izazove života u orbiti, daleko od gravitacije Zemlje.
Ulazak u NASA-u tokom 2013. godine bio je sledeći korak. Ipak, ključni deo njene karijere dogodio se 2019. godine, kada odlazi na Međunarodnu svemirsku stanicu kao inženjer leta na ekspedicijama 59, 60 i 61. Tamo ostaje ukupno 328 dana, čime postavlja rekord za najduži boravak jedne žene u svemiru.
Podatak sam po sebi implicira njenu budućnost, ali uz određenu cenu. Dug boravak u bestežinskom stanju dovodi do gubitka koštane mase, slabljenja mišića i promena u kardiovaskularnom sistemu. Stoga postaje predmet studija koje se bave fizičkim, biološkim i psihološkim efektima na čoveka tokom dužeg boravka u svemiru.
Tokom boravka na stanici, Koh je učestvovala u još eksperimenata, ali je širu pažnju privukla kada je zajedno sa Džesikom Meir učestvovala u prvom potpuno ženskom izlasku u svemir. Iako je sam događaj često predstavljen kroz simboliku, njegova praktična vrednost bila je u testiranju opreme, procedura i rada u realnim uslovima izvan letelice.
U kontekstu misije Artemis, njen potencijalni doprinos nije simbolički već operativan. Kao neko ko je već proveo skoro godinu dana u orbiti, Koh ima iskustvo u radu sa kompleksnim sistemima, rešavanju problema u realnom vremenu i funkcionisanju u zatvorenom okruženju sa ograničenim resursima.
Istovremeno, njen let za mnoge ima i istorijski aspekt, jer ona upravo u ovim momentima postaje prva žena koja je letela oko Meseca u sklopu misije Artemis II.
Kada se posmatra njena dosadašnja karijera, jasno je da se ona uklapa u širu strategiju prelaska sa orbitalnih misija na istraživanje dubokog svemira. Dugotrajni boravci na Međunarodnoj svemirskoj stanici, testiranje novih sistema i priprema za letove ka Mesecu deo su istog procesa, a Koh predstavlja jednu od ključnih figura.
Šta će se dešavati u budućnosti, ostaje da se vidi, iako NASA do sada nije objavila imena astronauta koji će učestvovati u trećoj fazi misije Artemis, njeno ime se svakako izdvaja. Ukoliko joj to pođe za rukom, postala bi ujedno i prva žena koja je hodala po Mesecu.
(EUpravo zato)
