Prema studiji Evropskog udruženja za proučavanje gojaznosti, osobe koje žele da održe rezultate dijete i spreče vraćanje kilograma trebalo bi da naprave oko 8.500 koraka dnevno.
"Oko 80 odsto ljudi sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću, koji u početku uspešno smršaju, vrati deo ili čak sve izgubljene kilograme u roku od tri do pet godina", rekao je Marvan El Gok, jedan od autora studije sa Univerziteta Modena i Ređo Emilija u Italiji.
On je dodao da bi pronalaženje strategije koja pomaže ljudima da zadrže novu telesnu težinu imalo veliki značaj za lečenje gojaznosti.
Povećanje broja dnevnih koraka jedna je od najčešćih preporuka tokom programa mršavljenja, ali do sada nije bilo jasno koliko je hodanja zaista potrebno i kada ono daje najbolje rezultate.
Kako bi došli do konkretnog odgovora, istraživači su analizirali više kliničkih studija koje su obuhvatile oko 4.000 ispitanika.
U istraživanjima je upoređivano 1.987 ljudi koji su učestvovali u programima promene životnih navika, uključujući dijetu, povećanu fizičku aktivnost i praćenje broja koraka, sa 1.771 osobom koje su bile samo na dijeti ili nisu imale poseban tretman.
Rezultati su pokazali da su učesnici koji su povećali dnevni broj koraka na prosečno 8.454 izgubili značajnu količinu telesne težine, u proseku oko 4,4 odsto telesne mase, odnosno približno četiri kilograma.
"Ljude koji pokušavaju da smršaju treba podsticati da tokom procesa mršavljenja dostignu oko 8.500 koraka dnevno i da taj nivo fizičke aktivnosti zadrže i nakon dijete, kako bi smanjili rizik od vraćanja kilograma", istakao je El Gok.
Gojaznost postaje globalni problem
Kako broj gojaznih ljudi širom sveta nastavlja da raste, stručnjaci sve više istražuju promene životnih navika koje mogu doprineti uspešnijem lečenju i dugoročnom održavanju telesne težine.
Prema podacima World Obesity Atlas-a, procenjuje se da će do 2035. godine čak 30 odsto svetske populacije biti gojazno.
Autori studije upozoravaju da je taj trend ozbiljan razlog za zabrinutost, jer su gojaznost i višak kilograma povezani sa brojnim zdravstvenim i psihološkim problemima, velikim opterećenjem zdravstvenih sistema, ali i povećanim rizikom od prerane smrti.
Nedavna istraživanja pokazala su i da osobe sa gojaznošću imaju čak 70 odsto veći rizik od ozbiljnih infekcija, dok se jedna od deset smrti izazvanih zaraznim bolestima u svetu može povezati upravo sa gojaznošću.
Iako je Svetska zdravstvena organizacija za Evropu postavila cilj da se rast gojaznosti među odraslima zaustavi na nivou iz 2010. godine do 2025, nijedna evropska zemlja nije uspela da ga ispuni. Od 1975. godine stopa gojaznosti u Evropi porasla je za čak 138 odsto.
Novi Akcioni plan za nezarazne bolesti za period od 2022. do 2030. godine sada predviđa smanjenje prosečnog indeksa telesne mase za 30 odsto, uz poseban fokus na prevenciju gojaznosti kod dece.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
