Holandija je najavila planove da podigne zakonsku starosnu granicu za kupovinu nikotinskih proizvoda na 21 godinu, čime se pridružuje sve većem broju evropskih zemalja koje pooštravaju starosna ograničenja za pušenje i vejping.
U poglavlju pod nazivom "politika trezvenosti: droge, kockanje, seksualni rad", koje je deo koalicionog sporazuma postignutog prošlog meseca, nalazi se i upečatljiva odredba koja se odnosi na pušenje.
"Nastavljamo i sa inicijativama u okviru koncepta generacije bez duvanskog dima, a minimalna starosna granica za kupovinu proizvoda koji sadrže nikotin biće podignuta na 21 godinu", navodi se u sporazumu liberalnih demokrata (D66), konzervativaca (VVD) i demohrišćana (CDA).
Ova promena odnosila bi se i na elektronske cigarete, koje se trenutno mogu kupiti od 18. godine, što je ujedno i standardna minimalna starosna granica u većem delu Evrope.
Odluka dolazi u trenutku sve veće zabrinutosti zbog porasta vejpinga među mladima u Holandiji. Istraživanje koje je 2025. godine naručila vlada pokazalo je da je svaki deseti dvanaestogodišnjak već isprobao elektronske cigarete, dok je gotovo 40 odsto korisnika uzrasta od 12 do 16 godina izjavilo da su razvili zavisnost, pri čemu svaki treći od njih vejpinguje svakodnevno.
Iako bi plan manjinske vlade mogao da potraje pre nego što bude u potpunosti sproveden, on odražava širi trend koji je već prisutan u Letoniji, Irskoj i Finskoj, gde vlasti takođe razmatraju ili sprovode podizanje starosne granice za konzumaciju nikotina.
Letonija je prošle godine podigla minimalnu zakonsku starosnu granicu za kupovinu duvana, elektronskih cigareta, nikotinskih kesica, pa čak i biljnih zamena za pušenje, sa 18 na 20 godina.
Stvaranje generacije bez duvanskog dima
Međutim, efekti ovakvih mera još uvek nisu u potpunosti jasni. Portparol stalne misije Letonije pri EU izjavio je za Euractiv da je potrebno više vremena kako bi se prikupili podaci i procenio njihov dugoročni uticaj.
"Reprezentativni podaci o uticaju na učestalost pušenja i promene u ponašanju, naročito među decom i mladima, verovatno će biti dostupni tek krajem 2026. ili tokom 2027. godine", rekao je portparol, uz napomenu da je istraživanje još u toku.
U međuvremenu, Irska je usvojila drugačiji, ali povezan pristup, kroz planove za stvaranje "generacije bez duvanskog dima", koji podrazumevaju postepeno ograničavanje prodaje duvana na osnovu godine rođenja. Prema tom planu, zakonska starosna granica za kupovinu biće podignuta sa 18 na 21 godinu do 1. februara 2028. godine.
I Finska razmatra povećanje minimalne starosne granice za kupovinu,uvoz i posedovanje duvanskih i nikotinskih proizvoda sa 18 na 20 godina, u okviru cilja da do 2030. postane "Finska bez duvana i nikotina".
Na nivou cele Evropske unije beleži se rast stope pušenja i vejpinga među mladima. Prema istraživanju Evropskog školskog projekta o alkoholu i drugim drogama (ESPAD) iz 2024. godine, koje je objavila Agencija EU za droge (EUDA), svakodnevno pušenje i korišćenje elektronskih cigareta među petnaesto- i šesnaestogodišnjacima poraslo je sa 7,9 odsto u 2019. na 14 odsto u 2024. godini.
Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) takođe ukazuje da Evropa ima najveću stopu upotrebe duvana među mladima u svetu, pri čemu 11,6 odsto dece uzrasta od 13 do 15 godina koristi neki oblik duvanskih proizvoda.
(EUpravo zato)
