Gotovo da nema osobe na planeti (sem izolovanih zajednica u nekom zabačenom kutku) koja nije radila nešto jako važno i odjednom je dobila na displeju obaveštenje. Još ređe se desilo da ta ista osoba nije odmah kliknula i udubila se u informaciju koju je dobila.
Priča se nastavlja: nakon klika, sledi skrolovanje, provera društvenih mreža i na kraju "povratak u realnost" uz pokušaj prisećanja šta smo uopšte prvobitno i radili.
I tako u krug, dan za danom.
Problem gubitka pažnje
Najnovija istraživanja, pokazuju da prosečno vreme koje provodimo fokusirani na jedan zadatak pre nego što izgubimo fokus iznosi oko 40 sekundi. Do pre samo dve decenije, ova brojka je iznosila 2 i po minuta.
Stručnjaci smatraju da ovo predstavlja veliku razliku, koju osećamo svakodnevno: više grešaka, više stresa i osećaj da smo konstantno bez fokusa. Ipak, možda i nije sve tako crno, jer ovo ne znači da smo nepovratno "zatrovani" digitalnim svetom. Naša moć fokusa se prema njihovom stavu može istrenirati, baš kao što vežbamo mišiće u teretani.
Razlog za to leži u činjenici da naša pažnja može biti automatska i ona podrazumeva reagovanje na jake zvuke ili svetlo; i fokusirana, koja je svesno usmerena na zadatke poput čitanja teksta ili rešavanja konkretnog problema.
Kako živimo u vremenu kada nas spoljni faktori konstantno ometaju prilikom svakodnevnih i svesno fokusiranih radnji, naša pažnja je fragmentirana i mi stalno skačemo sa jednog zadatka na drugi.
Tom prilikom mozak mora da "spusti" jedan skup informacija i da "podigne" drugi. Taj proces je zamoran i dovodi do onoga što stručnjaci nazivaju "ostatkom pažnje", misao koja je i dalje delimično fokusirana na prethodni zadatak i koja i dalje ometa procese koji nam omogućavaju da se posvetimo sledećem.
Zašto je mit o multitaskingu zamka i kako "vratiti" fokus?
Mnogi su ubeđeni kako mogu bez većih problema da rade više stvari odjednom. Međutim, naše telo i mozak nisu tako podešeni: mi nemo sposobnost fokusiranja na dve radnje odjednom. Kada naizmenično prebacujemo fokus, mislimo da multitaskujemo, a zapravo samo brzo preskačemo sa jednog zadatka na drugi. I to je preskakanje koje ubrzano umara i usporava mozak.
Pažnja se prema tvrnjama stručnjaka može obnoviti i ojačati, a neke od tehnika koje podržava i nauka uključuju isplanirane "blokove pažnje". Preporuka je da u periodima kada smo u potpunom fokusu tokom dana, isključimo notifikacije, društvene mreže i posvetimo se samo jednoj stvari u određenom vremenskom intervalu, odnosno "bloku".
Druga potencijalna tehnika koja može pomoći da naš fokus bude bolji jeste tzv. tehnika Pomodoro, koja funkcioniše po principu: "Radi neprekinuto 25 minuta, a zatim napravi pauzu od 5 minuta".
Takođe, istraživanja su otkrila i da samo 12 minuta svesnog vežbanja pažnje, četiri puta nedeljno, može značajno da poboljša našu sposobnost koncentracije i otpornost na stres.
Stručnjaci su saglasni da značajnu razliku čine i kratka šetnja, istezanje ili izlazak napolje između blokova pažnje kako bi što efikasnije "resetovali" mozak i olakšali mu da se ponovno fokusira. Stoga, kada sledeći put uočite da pažnja popušta, njihova preporuka je da ostanete dosledni nekoj od navedenih tehnika.
