Ipak, psiholozi sugerišu da se većine tih odluka ne pridržavamo duže od nekoliko nedelja. Početni entuzijazam brzo ustupa mesto razočaranju i povratku ustaljenim navikama. Razlog za to nije odsustvo volje, već način na koji razmišljamo o promeni.
Odgovore na pitanja o prazničnim ciljevima za EUpravo zato, dala je psiholog i psihoterapeut, dr Stanislava Popov.
Ko je krivac za propast?
Jedan od ključnih razloga jeste nerealno očekivanje, da se duboko ukorenjene navike mogu promeniti preko noći.
"Praznični ciljevi u formi novogodišnjih rezolucija se u savremenoj psihologiji retko posmatraju kao pouzdan put ka trajnoj promeni. Stručnjaci ih češće vide kao kratkotrajni nalet optimizma nego kao promišljenu strategiju ličnog razvoja," objašnjava dr Popov.
Atmosfera praznika pojačava osećaj pritiska i poređenja, pa umesto odmora, mnogi doživljavaju praznike kao vreme samokritike. Stvarna promena, naglašava dr Popov, zahteva stabilnu unutrašnju motivaciju i dostižne ciljeve, koji se ostvaruju kroz male, postupne korake, a ne radikalne rezove.
Kako postaviti realne ciljeve?
Prema rečima dr Popov, ključna razlika između realnih i nerealnih ciljeva, leži u osećaju lične efikasnosti: "Realni ciljevi su oni u koje zaista verujemo da možemo da ih iznesemo. Nerealni ciljevi ne jačaju disciplinu, već dovode do osećaja neuspeha i učvršćuju naviku odustajanja."
U tom procesu, važno je i razlikovati svoje želje od tuđih očekivanja. Jedan od prvih znakova da neka odluka nije naša, objašnjava, jeste osećaj unutrašnjeg pritiska ili krivice: "Odluke pod uticajem okoline često ne dolaze iz autentične želje, već iz potrebe da se uklopimo ili ispunimo tuđa očekivanja."
Kao koristan alat ističe i takozvane "not to do" liste. Njihova svrha nije da nas učine efikasnijim, već da uz njihovu pomoć iz života izbacimo odluke i obaveze koje nam ne koriste. One su značajne pre svega kod ljudi kojima je teško da kažu "ne" drugima.
Stoga ona deluje po principu filtera - sve što upišemo na tu listu najčešće nije ono što ne umemo, već ono što više ne želimo.
Rad na sebi bez krivice
Ljudi često postavljaju previše zahteva odjednom. Kada prva odluka ne uspe, javlja se krivica i gubitak vere u sebe.
Rešenje je prema mišljenju dr Popov, smanjenje zahteva: "Umesto "Šta sve moram da promenim?", korisnije je zapitati se: "Šta je sada dostižno?""
Na posustajanje, treba gledati kao na važnu informaciju, a ne neuspeh. Promena, prema njenom mišljenju - ne zahteva savršen kontinuitet, već spremnost da se iznova vraćamo onome što nam je važno. Rad na sebi bez krivice ne znači odsustvo discipline, već odsustvo samokažnjavanja.
"(Mali) korak po (mali) korak."
(EUpravo zato)
