Danska je postigla dogovor o isplati kompenzacije hiljadama žena na Grenlandu, zbog prisilne kontracepcije koju su zdravstvene vlasti sprovodile decenijama, počev od 1960-ih godina.
Dansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da žene koje su između 1960. i 1991. godine dobijale kontracepciju bez svog znanja ili pristanka mogu da se prijave za pojedinačne isplate od 300.000 danskih kruna (oko 40.200 evra), počev od aprila iduće godine.
Procene su da bi oko 4.500 žena na Grenlandu, koji ima status poluautonomne teritorije Danske, moglo da bude obuhvaćeno kompenzacijom.
Mnoge od pogođenih bile su Inuitkinje, često tinejdžerke, kojima su ugrađivane intrauterine spirale (IUD), poznate kao "spirale", ili su dobijale hormonske injekcije za kontracepciju, često bez objašnjenja ili pristanka.
"Slučaj spiralа predstavlja mračnu stranicu naše zajedničke istorije. Imao je ozbiljne posledice za žene sa Grenlanda koje su pretrpele i fizičku i psihičku štetu", izjavila je ministarka zdravlja Sofi Lode.
"Nažalost, ne možemo ukloniti bol koji su žene preživele, ali kompenzacija je način da se prizna i izvini za ono kroz šta su prošle", dodala je ona.
Žene će moći da podnose zahteve za odštetu do juna 2028. godine.
Nezavisna istraga objavljena u septembru pokazala je da je više od 350 žena sa Grenlanda, među kojima i devojčice od 12 godina i mlađe, prijavilo da im je zdravstveni sistem prisilno davao kontracepciju. Ukupno se veruje da je pogođeno više od 4.000 žena i devojčica.
U avgustu je danska premijerka Mete Frederiksen uputila javno izvinjenje zbog ovih događaja, ističući da, iako prošlost ne može da se promeni, "možemo preuzeti odgovornost".
Zašto je uvedena prisilna kontracepcija?
Nakon što je Grenland ušao u sastav Danske, započela je ubrzana modernizacija koja je u kratkom roku promenila čitavo društvo. Smrtnost je naglo opala, dok je u narednih petnaest godina broj novorođenih skočio za gotovo 80 odsto.
Do 1960-ih godina Grenland je beležio najvišu stopu nataliteta na planeti, gotovo polovina stanovništva bila je mlađa od 16 godina, a oko četvrtine dece rađalo se van braka.
Razvoj građevinskog sektora privukao je veliki broj radnika iz Danske, što je rezultiralo povećanim brojem trudnoća među mladim Grenlandkama. Samo 1965. godine oko 500 beba rodile su neudate majke mlađe od 20 godina, dok je u glavnom gradu Nuku gotovo svako drugo dete bilo rođeno van braka.
Tako veliki broj mladih majki počeo je da ometa planirane modernizacijske procese u nekadašnjoj koloniji, jer se očekivalo da devojčice budu što više uključene u školovanje. Dodatno, danska vlada je strahovala da će modernizacija postati finansijski neodrživa usled eksplozivnog rasta populacije.
U takvom kontekstu, Danska je 1966. godine pokrenula kampanju za kontrolu rađanja. U periodu od 1966. do 1970. polovini plodnih žena na Grenlandu – njih oko 4.500 – ugrađena su kontraceptivna sredstva, što je dovelo do naglog pada nataliteta.
Kampanja se nastavila do 1974. godine, ali se broj ugrađenih spirala tokom 1970-ih više nije evidentirao, pa tačan broj žena koje su bile primorane na kontracepciju nikada nije utvrđen.
(EUpravo zato)
