Koliki je značaj strateškog dijaloga zmeđu Evrope i Kine iz naučne perspektive, kako međunarodna saradnja pomaže savremenoj nauci i veštačkoj inteligenciji i na koji način je možemo unaprediti... samo su neke od tema o kojima smo razgovarali sa prof. dr Nenadom Filipovićem u Briselu, nakon konferencije Nacionalne fondacije za prirodne nauke Kine, "Kinesko-evropski strateški dijalog na visokom nivou o istraživačkoj saradnji".
Glavni značaj konferencije vidi u pružanju novog uvida u nauci, zaštite podataka i načina na koji oni mogu biti deljeni među naučnicima, bez obzira da li su stvarani u Kini ili u Evropi.
"Ako govorimo o modernim algoritmima, veštačkoj inteligenciji, koja koristi ogroman broj podataka, i upravo kvalitet tih podataka određuje rezultat tih algoritama. Dakle, veoma je važno da ti podaci budu visokog kvaliteta. Ali opet, svaka država ima odgovornu zaštitu tih podataka, poput GDPR-a ovde u Evropi, takođe, Kina ima svoja pravila. A ovde danas pokušavamo da pronađemo rešenje kroz nauku, odnosno da ti podaci zaista budu dostupni svim naučnicima, kako u Kini, tako i u Evropi i, naravno, u Srbiji", rekao je profesor Filipović za EUpravo zato.
Međunarodna saradnja tu igra ključnu ulogu jer pruža mogućnost ravnopravnog rada i učenja. Kako Srbija još nije članica EU, upravo ta mogućnost ravnopravnog delovanja čini da naša zemlja ima i veliki broj projekata na kojima radi i da na njima niže uspehe.
"Srbija je pridružena zemlja, dakle, zajednička zemlja u "Horizon Europe 2020" pozivu. Veoma je važno da, iako nismo članovi Evropske unije, budemo potpuno ravnopravni. Dakle, možemo učestvovati u svim pozivima, možemo čak i koordinirati, imamo veliki broj koordinacija i veliki broj projekata. Ono što je važno je da se zaista osećamo kao potpuno ravnopravan član Evropske unije, odnosno da zaista sarađujemo sa svim naučnicima u Evropi, i ovaj sastanak pokazuje da možemo nešto uraditi sa Kinom", objasnio je za naš portal.
Lično priznanje - najbolji među najboljima
Prof. dr Nenad Filipović ponovo se našao na čuvenoj listi američkog Univerziteta Stanford, koji objavljuje listu najuticajnijih istraživača u svetu.
Upravo na toj listi našao se profesor iz Srbije među čak 2 odsto najistaknutijih naučnika.
Zasluge za ovo lično priznanje profesor je delimično pripisao svom timu, koji se nalazi na Univerzitetu u Kragujevcu.
"To je priznanje, pre svega, za mene lično, ali i prizanje za moj tim, koji se nalazi u Kragujevcu, gde radimo i na evropskim i na nacionalnim projektima, kao i međunarodnim projektima koji dolaze iz Amerike, ali i iz Kine. Mislim da je veoma važno da najveći broj naših naučnika bude na toj listi, jer je to zapravo priznanje kvaliteta naučnog rada u našoj zemlji", poručio je Filipović.
Kriterijumi za ovo priznanje su dosta složeni. Vrednuje se najpre broj naučnih radova, ocenjuje kvalitet, H-indeks, potom se gleda da li je prvi ili poslednji autor, broj predavanja po pozivu, broj poglavlja u monografijama, broj konferencija, prezentacije na tim konferencijama...
"Gleda se sve ono što zaista čini naučnika visokog kvaliteta", dodao je profesor.
Profesor Filipović bio je rektor Univerziteta u Kragujevcu i istraživač na Harvardu tokom deset godina. Sada je redovni profesor na Fakultetu za inženjerske nauke, a ujedno je i osnivač i profesor na studijskom programu "Sport, zdravlje i bioinženjering" na kragujevačkom univerzitetu.
(EUpravo zato.rs)
