Rak dojke i dalje je jedan od najznačajnijih javnozdravstvenih izazova kada je reč o zdravlju žena. Iako medicina poslednjih godina beleži značajan napredak u dijagnostici i lečenju, pravovremeno otkrivanje bolesti ostaje jedan od najvažnijih faktora koji utiču na ishod lečenja.
Prema poslednjim dostupnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", tokom 2024. godine u Srbiji su registrovane 4.544 novoobolele žene od raka dojke, dok je 1.700 žena preminulo usled ove bolesti. Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u našoj državi, a ovi podaci potvrđuju koliko su dostupni preventivni pregledi, pravovremena dijagnostika i odgovarajuće lečenje, važni.
Na globalnom nivou, procene za 2025. godinu ukazuju na oko 2,4 miliona novih slučajeva raka dojke i približno 700.000 smrtnih ishoda. Ipak, iza ovih brojki nalazi se i važna poruka, kada se bolest otkrije u ranom stadijumu, mogućnosti lečenja su znatno povoljnije, a u velikom broju slučajeva je moguće sačuvati dojku.
Istovremeno, o faktorima rizika, samopregledu i mamografiji i dalje postoje brojne nedoumice. Žene se susreću sa različitim preporukama, često nailaze na neproverene informacije na internetu i neretko odlažu pregled iz straha od mogućeg nalaza.
O tome šta nauka danas pouzdano zna o riziku za nastanak raka dojke, kada je potrebno otići na pregled, koje su novine u ranom otkrivanju i koliko se promenio pristup hirurškom lečenju razgovaramo sa prim. dr Milošem Počekovcem, onko-hirurgom.
Faktori rizika, prevencija i zablude
Prema rečima našeg sagovornika, potvrđene faktore rizika predstavljaju: starost (rizik raste sa godinama), ženski pol, nasledne mutacije gena (posebno BRCA1 i BRCA2), porodična istorija raka dojke ili jajnika, gusta tkiva dojke, prekomerna telesna težina i gojaznost posle menopauze, redovna konzumacija alkohola (čak i umerena), dugotrajna kombinovana hormonska terapija u menopauzi, rana prva menstruacija i kasna menopauza, izloženost zračenju grudi u mlađem dobu.
"Međutim, mnoge žene sa karcinomom dojke nemaju navedene faktore rizika. Procene pokazuju da oko 70 do 80 odsto obolelih nema značajnu porodičnu istoriju, mutacije BRCA gena, izraženu gojaznost niti druge jasne "crvene zastavice". Zato je ključna poruka sledeća: postojanje faktora rizika povećava verovatnoću, ali ne znači da će se bolest obavezno javiti. Odsustvo faktora rizika ne štiti potpuno - bolest se može javiti i kod žena koje vode zdrav način života i nemaju porodičnu istoriju", objašnjava prim. dr Počekovac.
Zbog toga se kako tvrdi, ne treba oslanjati samo na procenu rizika. Redovni pregledi (mamografija u okviru organizovanog skrininga i samopregled) ostaju najvažniji način ranog otkrivanja, bez obzira na to da li žena ima ili nema poznate faktore rizika.
"O faktorima o kojima se u javnosti često preterano govori, a za koje nema čvrstih dokaza da uzrokuju rak dojke, spadaju: nošenje grudnjaka (posebno sa žicom), dezodoransi i antiperspiranti, svakodnevni stres, indukovani abortus, te upotreba mobilnih telefona. Nauka jasno pokazuje da ovi faktori nisu uzrok raka dojke. Važno je fokusirati se na ono što stvarno možemo da menjamo - težinu, fizičku aktivnost i alkohol - umesto na mitove koji stvaraju nepotrebni strah", dodaje on.
Savremena dijagnostika i lečenje
Kada je ova tema u pitanju, dr Počekovac smatra da je glavna promena ta što se sve više prelazi sa "jednakog za sve" na personalizovani skrining: na osnovu starosti, gustine dojki, porodične istorije i novih AI alata koji iz mamografije procenjuju individualni rizik.
Napominje da je gusta tkiva dojke značajan faktor rizika i dijagnostički izazov, te da je kod takvih žena često potrebno dodatno snimanje (ultrazvuk ili magnetna rezonanca). Dok AI, odnosno veštačka inteligencija sve uspešnije pomaže radiolozima da ranije uoče sumnjive promene i procene rizik godinama unapred.
"Sve je jasnije da zdrav način života, održavanje normalne telesne težine, redovna fizička aktivnost i ograničenje alkohola, stvarno smanjuje rizik, posebno posle menopauze", kaže on.
Prema njegovim rečima, tečna biopsija i praćenje cirkulišuće tumorske DNK (ctDNA) se intenzivno razvija. Iako nije u rutinskoj upotrebi, predstavlja obećavajući pravac za praćenje molekularnog odgovora na terapiju i može se koristiti se u svrhu ranog otkrivanja recidiva. U narednim godinama bi mogla značajno da dopuni postojeće metode.
"Još uvek ne postoji odobrena vakcina protiv karcinoma dojke, ali je to jedna od najperspektivnijih oblasti istraživanja. Posebno se radi na vakcini usmerenoj protiv trostruko negativnog karcinoma dojke, koja je u prvoj fazi ispitivanja pokazala dobar imunološki odgovor kod većine učesnica. Ipak, potrebne su dodatne studije da se potvrdi njena efikasnost", stava je prim. dr Počekovac.
Kada govori iz ugla hirurga koji se bavi kracinomom dojke i o razlikama u mogućnostima lečenja i obim operacije kada se ova bolest otkrije u ranom stadijumu u odnosu na trenutak kada je bolest već uznapredovala, kaže da je razlika ogromna.
"Kada se karcinom otkrije u ranom stadijumu (mali tumor, bez zahvatanja limfnih čvorova), u velikoj većini slučajeva moguća je poštedna operacija - uklanjanje samo tumora sa zdravim obodom tkiva, uz očuvanje dojke. Operacija je manjeg obima, oporavak brži, a mogućnosti za potpuno izlečenje veoma visoke (preko 90 %). Kada je bolest uznapredovala (veći tumor, zahvaćeni limfni čvorovi ili udaljene metastaze), češće je potrebna mastektomija (uklanjanje cele dojke), opsežnija operacija pazušnih limfnih čvorova, a gotovo uvek i sistemska terapija (hemoterapija, ciljana terapija, hormonska terapija) pre ili posle operacije. Lečenje je kompleksnije, duže i teže, a šanse za potpuno izlečenje manje. Zato je rano otkrivanje najvažnije oružje koje imamo", kaže on.
Dodaje i kako je važno znati da žena i nakon mastektomije može da živi potpuno normalnim i ispunjenim životom. Savremene tehnike rekonstrukcije dojke (odmah u toku iste operacije ili kasnije) koje omogućavaju dobar estetski rezultat.
"Mnoge žene posle rekonstrukcije kažu da se osećaju potpuno ženstveno i zadovoljno svojim izgledom. Najvažnije je izlečenje bolesti - sve ostalo se može uspešno rešiti", mišljenja je prim. dr Počekovac.
Redovni pregledi i briga o sebi kao najveći saveznik
Danas pravovremena dijagnoza otvara vrata znatno efikasnijim i manje agresivnim metodama lečenja, čime se sprečava napredovanje bolesti u uznapredovale stadijume koji su teži za lečenje i koji nose veći rizik za pacijentkinje.
"Kada se otkrije na vreme, u velikoj većini slučajeva rak dojke je izlečiv. Najveći saveznici koje imate jesu redovan pregled i briga o sebi. Nemojte da se plašite mamografije, nemojte odlagati pregled ako primetite promenu i nemojte verovati mitovima sa interneta", stava je prim. dr Počekovac.
Zato za kraj zaključuje da su vera u nauku i otvoren razgovor sa lekarom najbolji način da očuvate zdravlje: "Vaše zdravlje je u vašim rukama - a mi, lekari, tu smo da vam pomognemo. Život posle karcinoma dojke može i treba da bude ispunjen, aktivan i vredan."
(EUpravo zato)