Bez virusa, ljudska vrsta - moderni anatomski čovek, poznat i kao Homo sapiens sapiens - verovatno nikada ne bi bila ono što je danas. Virusi nisu samo pratili naš razvoj. Oni su u njemu aktivno učestvovali.
"Oblikovanje" drevnih genoma
Savremena genetika otkriva jednu intrigantnu činjenicu - oko 8 odsto ljudskog genoma sastoji se od sekvenci koje potiču od drevnih virusa. Ostataka materijala virusnog porekla koje su se "dogodile" pre stotina hiljada godina i ugradile u naš genom.
Ovi virusni fragmenti nisu "pasivni fosili". Neki od njih danas imaju ključne biološke funkcije: učestvuju u regulaciji gena, igraju ulogu u razvoju posteljice i utiču na način na koji imuni sistem reaguje na spoljašnje pretnje.
Ipak, naš imuni sistem nije nastao kao savršeno dizajniran mehanizam. On je rezultat neprekidnog pritiska, niza pokušaja i grešaka koje je prirodna selekcija odobravala ili odbacivala.
Epidemije koje su harale tokom prethodnih milenijuma, nisu bile samo katastrofe. One su delovale kao filteri, favorizujući genetske varijante koje su nudile prednosti u preživljavanju. Tokom generacija, ti pomaci su se akumulirali i napravili razliku.
Zato danas, različite populacije ne reaguju isto na iste patogene. Neke reakcije našeg autoimunog sistema koje danas smatramo problematičnim, nekada su bile potencijalno korisne.
Kako vakcine utiču na evoluciju virusa?
U evolutivnom smislu, virusi deluju kao faktor koji testira našu izdržljivost. Oni ubrzavaju genetske promene, utiču na raznovrsnost i prisiljavaju organizme da se prilagođavaju ili nestanu.
Bez tog pritiska razvoj našeg imunog sistema bio bi sporiji, a biološka raznovrsnost manja i prilagodljivost slabija. Virusi, iako možda tako ne deluju na prvi pogled, nisu samo uzrok bolesti - oni su jedan od "motora" evolucije.
Humani papiloma virus (HPV) nije nov, niti je evoluitivni "proizvod" savremenog sveta. HPV prati ljudsku populaciju već desetina hiljada godina, a verovatno i duže, kružeći između domaćina još od drevnih vremena.
U većini slučajeva, infekcija prolazi sama od sebe bez većih posledica. Naš imuni sistem je drži pod kontrolom. Ali u manjem broju slučajeva, virus menja ponašanje ćelija koje inficira, menjajući ih i primoravajući da nekontrolisano rastu. Kako bi se to sprečilo, naučnici su razvili vakcinu protiv HPV-a koja je u zemljama gde je obuhvat među mladima velik, na pragu da iskoreni rak grlića materice.
Savremena medicina, a posebno vakcine, ne negiraju evoluciju. Mnogi stručnjaci smatraju da menjaju selektivni pritisak, ne ukidajući evoluciju. Umesto da dozvole prirodnu selekciju kroz bolest, invaliditet i smrt, medicinska dostignuća menjaju pravila igre. Smanjuju cenu koju društvo i pojedinci plaćaju, štite najranjivije i prekidaju lance prenosa.
U tom smislu, vakcine nisu "veštački dodatak" ljudskoj biologiji. One su nastavak evolucije, ali kroz zanje i izbor.
(EUpravo zato/ScienceDirect/noemag/NIH)