Rak se najčešće povezuje sa genetikom, starenjem, pušenjem, nezdravim životnim navikama i uticajem štetnih materija iz okruženja. Međutim, postoji još jedan faktor rizika o kom se ne govori uvek dovoljno: infekcije izazvane određenim virusima, bakterijama i parazitima.
Prema novoj studiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), objavljenoj u časopisu The Lancet Oncology, oko 2,3 miliona novih slučajeva raka širom sveta tokom 2024. godine povezano je sa infekcijama.
O mogućim mehanizmima ove veze i značaju prevencije za The Conversation, pisali su Džon La Marka, viši istraživač u oblasti malignih bolesti krvi, i Sara Dipstraten, viša istraživačica u istoj oblasti, oboje iz Instituta za medicinska istraživanja Volter i Eliza Hol u Australiji.
Pet uzročnika se krije iza većine slučajeva
Istraživanje je pokazalo da najveći deo malignih bolesti povezanih sa infekcijama potiče od pet patogena. Na prvom mestu nalazi se bakterija Helicobacter pylori, kojoj se pripisuje oko četiri odsto svih slučajeva raka u svetu. Slede humani papiloma virus (HPV), takođe sa oko četiri odsto, virus hepatitisa B sa približno dva odsto, Epštajn-Bar virus sa oko jedan odsto, dok se hepatitis C povezuje sa manje od jednog procenta.
Ovi mikroorganizmi su povezani sa više od 20 različitih vrsta malignih bolesti, uključujući rak želuca, jetre, grlića materice i pojedine vrste limfoma. Iako infekcija ne znači da će osoba sigurno razviti rak, dugotrajno prisustvo određenih patogena može u određenom trenutku i korelaciji sa drugim faktorima rizika da pokrene procese koji vremenom povećavaju verovatnoću nastanka malignih promena.
Nisu samo virusi odgovorni
Iako je najveći deo pažnje usmeren na viruse, i bakterije i paraziti mogu da daju svoj doprinos u nastanku raka.
Jedan od najpoznatijih primera jeHelicobacter pylori, bakterija koja nastanjuje sluznicu želuca i izaziva hronični gastritis i čir. Ukoliko infekcija dugo traje, upala postepeno oštećuje sluznicu želuca i poveća rizik od razvoja karcinoma.
Za razliku od pojedinih virusa koji direktno utiču na genetske mehanizme ćelije, bakterije i paraziti deluju posrednije, tako što izazivaju dugotrajne upale.
Imuni sistem tokom infekcije pokreće zapaljenski odgovor kako bi uklonio uzročnika. Međutim, kada upala postane hronična, umesto da štiti tkivo, doprinsi njegovom oštećenju.
Ćelije tada pokušavaju ubrzano da obnove, a tokom ponovljenih ciklusa deobe povećava se mogućnost nastanka grešaka u DNK. Vremenom se te genetske promene koje pogoduju razvoju malignih ćelija nagomilavaju.
Tri četvrtine slučajeva u siromašnim zemljama
Jedan od posebno zabrinjavajućih nalaza studije odnosi se na geografsku raspodelu slučajeva. Oko 75 odsto malignih bolesti povezanih sa infekcijama registrovano je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Ovakva razlika ne odražava samo rasprostranjenost infekcija, već i nejednak pristup zdravstvenoj zaštiti, vakcinaciji, dijagnostici i lečenju.
U mnogim sredinama ljudi nemaju pristup testiranju na hepatitis, lečenju infekcije bakterijom Helicobacter pylori ili vakcinaciji protiv HPV-a i hepatitisa B. Zbog toga infekcije koje se mogu sprečiti ili uspešno lečiti ostaju važan uzrok obolevanja i smrtnosti od raka.
Istraživači naglašavaju da je prevencija jedan od najvažnijih načina da se procenti smanje.
Vakcine i lečenje infekcija mogu sprečiti deo malignih bolesti
Jedan od najznačajnijih primera uspešne prevencije jeste vakcina protiv HPV-a. Nekoliko tipova ovog virusa uvećavaju šanse za razvoj raka grlića materice, ali i pojedine karcinome anusa, penisa, vulve, vagine, usne duplje i ždrela.
Vakcinacija pre izlaganja virusu značajno umanjuje rizik od infekcije tipovima HPV-a koji su najčešće povezani sa nastankom raka. Zbog toga SZO preporučuje vakcinaciju devojčica i dečaka, uz poseban naglasak na obuhvat populacije pre prvog seksualnog odnosa.
Slično tome, vakcina protiv hepatitisa B štiti od infekcije koja može da dovede do hroničnog zapaljenja jetre, ciroze i hepatocelularnog karcinoma. Važnu ulogu imaju i rano otkrivanje i lečenje kako hepatitisa B, tako i C, kao i dijagnostika i terapija infekcije bakterijom Helicobacter pylori kada je indikovana.
Skrining programi, bezbednije seksualno ponašanje i dostupnost zdravstvenih usluga dodatno doprinose smanjenju rizika.
Nova analiza pokazuje da borba protiv malignih bolesti ne podrazumeva samo razvoj novih lekova i savremenih terapija. Jednako važan deo strategije jeste sprečavanje infekcija koje mogu da pokrenu procese koji vode ka nastanku tumora.
(EUpravo zato/The Conversation)
