Dovoljno je da se pojavi jedna mala ranica na unutrašnjoj strani obraza, jeziku ili usni da bi svaki zalogaj postao neprijatan. Afte su česta pojava i uglavnom prolaze same od sebe, ali kada se stalno vraćaju, prirodno je zapitati se šta ih izaziva.
Prema procenama koje navode stručnjaci u tekstu objavljenom na The Conversation-u,učestale afte pogađaju 1 od 4 čoveka. Razumevanje mogućih okidača pomaže u ublažavanju, ali i da se stenke svest o situacijama u kojima je potrebno da se potraži savet lekara ili stomatologa.
Šta utiče na to da se opet vrate?
Ne postoji samo jedan razlog zbog kog se afte vraćaju. Nekada uzrok nije moguće utvrditi, a onda kad jeste, on može da bude povezan sa više faktora.
Povrede sluzokože. Ugriz unutrašnje strane obraza, oštra ivica zuba, proteza ili ortodontski aparat mogu da oštete sluzokožu i izazovu pojavu ranice. Ponavljanje na istom mestu je znak da postoji lokalni izvor iritacije.
Stres i nedostatak sna. Neki ljudi primećuju da im se afte pojavljuju tokom perioda pojačanog stresa, iscrpljenosti ili bolesti. Iako se ovi razlozi četo prijavljuju, stres nije jedini uzrok i ne objašnjava sve slučajeve.
Hormonske promene. Kod pojedinih žena afte se češće pojavljuju u određenim fazama menstrualnog ciklusa.
Nedostatak gvožđa i vitamina. Snižene vrednosti gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline mogu da budu povezane sa ranicama u ustima koje se vraćaju. To, međutim, ne znači da svaka osoba koja ima afte pati od nedostatka vitamina niti da treba samostalno da započne uzimanje suplemenata.
Lekovi i iritansi. Pojedini lekovi mogu da doprinesu pojavi ranica, dok neke paste za zube, naročito one koje sadrže sredstvo za stvaranje pene natrijum-lauril-sulfat, kod osetljivih osoba pogoršaju tegobe.
Drugi zdravstveni problem?
Ranice koje se vraćaju ponekad su povezane sa stanjima koja utiču na digestivni sistem ili imuni odgovor organizma, poput celijakije ili Kronove bolesti.
To ne znači da afte same po sebi ukazuju na neku od navedenih bolesti. Međutim, ako se često vraćaju, teško zarastaju ili se javljaju zajedno sa drugim tegobama, lekar može da proceni da su potrebne dodatne analize.
Na primer, neobjašnjiv umor, bledilo i drugi simptomi koji mogu da prate anemiju, kao i dugotrajne probavne tegobe su razlog da se ispita da li postoji nutritivni deficit ili neko drugo oboljenje.
Ukoliko ranica ne zarasta u roku od dve do tri nedelje, neobično je velika, postaje sve bolnija ili krvari, potrebno je da je pregleda stomatolog ili lekar. Posebno je važno da se bez odlaganja procene ranice praćene kvržicom ili otokom, osećajem utrnulosti, otežanim gutanjem ili neobjašnjivim gubitkom telesne težine.
Razlog nije to što takvi simptomi nužno znače ozbiljnu bolest, već što dugotrajna ranica ponekad ima i drugi uzrok, uključujući i karcinom usne duplje, pa je rana procena važna.
(EUpravo zato/The Conversation)
