Obrok koji je nekada predstavljao zadovoljstvo, tokom hemioterapije postaje izvor nelagodnosti. Mirisi koji ranije nisu smetali mogu da izazovu mučninu, omiljena jela mogu da izgube privlačnost, a umor da učini čak i pripremu hrane naporom.
Zbog toga ishrana tokom lečenja raka zahteva razumevanje i prilagođavanje trenutnim potrebama pacijenta. Dr Nejt Vud, lekar interne medicine i specijalista medicine gojaznosti, koji vodi program kulinarske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, u razgovoru za Američko lekarsko udruženje (AMA) izdvojio je nekoliko jednostavnih namirnica koje pacijenti mogu da konzumiranje tokom hemioterapije.
Ovsena kaša, jogurt, banane i jaja
Kada su prisutni mučnina, ranice u ustima ili promene ukusa i mirisa, meka hrana blagih aroma je dobar izbor. Lekar među primerima navodi ovsenu kašu, jogurt, banane, kajganu i supu.
Ove namirnice ne predstavljaju univerzalno rešenje za neželjene efekte terapije, ali su praktična polazna tačka za pronalaženje obroka koji pacijentu odgovaraju.
Ovsena kaša ima mekanu teksturu i može da se priprema tako da bude lakša za jelo. Jogurt je praktičan izvor proteina i energije, ako ga pacijent dobro podnosi i nema posebnih ograničenja u ishrani. Dok su banane mekane i ne zahtevaju mnogo žvakanja. Kajgana obezbeđuje proteine u obroku koji se jednostavno priprema. Dok supa omogućava unos tečnosti, a sastav se lako prilagođava apetitu i potrebama pacijenta.
Važno je uzeti u obzir i individualne simptome. Ako određena namirnica pojačava mučninu, izaziva bol ili pacijentu jednostavno ne prija, ne treba insistirati na njoj samo zato što se smatra zdravom.
Kada hrana smeta
U takvim okolnostima korisno je da se prilagodi tekstura, temperatura i miris hrane. Nekim pacijentima više prijaju hladniji ili mlaki obroci, dok drugima odgovaraju male porcije koje se jedu češće tokom dana.
Ako je apetit slab, nekoliko zalogaja je važan početak. Nije neophodno da svaki obrok bude veliki, niti da pacijent uvek pojede istu količinu hrane.
Ipak, uporne mučnine, povraćanje, bolno gutanje, nemogućnost uzimanja tečnosti ili primetan gubitak telesne mase zahtevaju razgovor sa onkološkim timom. Lekar može da proceni uzrok tegoba i predloži odgovarajuće mere za njihovo ublažavanje.
Dr Vud savetuje da se pacijentu ponude različite mogućnosti bez pritiska od strane onih koji mu pripremaju hranu. Umesto pitanja zašto ne može da pojede pripremljenu hranu, korisnije je pitati šta mu tog dana deluje prihvatljivo.
Zbog svega navedenog, važno je da pacijent, kada je to potrebno, dobije savet onkologa i dijetetičara ili nutricioniste sa iskustvom u onkološkoj ishrani. Oni mogu da mu pomognu u očuvanju telesne mase, adekvatnom unosu proteina i energije, kao i u prilagođavanju obroka konkretnim tegobama.
Cilj je da se nađe hrana koju pacijent može da podnese, ali i obezbediti mu podršku i na vreme zatražiti stručnu pomoć kada tegobe ometaju ishranu ili unos tečnosti.
(EUpravo zato/AMA)
