"Kada dođe do promena na koži dojke, posebno kod žena koje ne doje, to je upozoravajući znak koji bi trebalo da proceni lekar", upozorava dr Tina Hiken, hirurg onkolog sa Mejo klinike.
Jer postoji velika verovatnoća da je u pitanju redak i agresivan oblik bolesti kod kog upravo taj "poznati" znak može da izostane.
Reč je o inflamatornom karcinomu dojke (inflammatory breast cancer), koji se često ispoljava naglim promenama izgleda i osećaja u dojkama.
Kako izgleda rak dojke koji ne stvora kvržicu?
Inflamatorni karcinom dojke razlikuje se od mnogih drugih oblika ove bolesti po brzini razvoja i načinu na koji se ispoljava. Umesto jasno ograničene promene koju žena može da napipa, često dominiraju otok i promene na koži.
Prema opisu koji daje Mejo klinika, ćelije raka mogu da blokiraju limfne sudove u koži dojke. Zbog toga dolazi do zadržavanja limfne tečnosti i promena koje podsećaju na zapaljenje.
"Kod inflamatornog karcinoma dojke simptomi se mogu razviti u roku od nekoliko meseci", navodi dr Hiken. Ona objašnjava da se to razlikuje od situacije u kojoj žena tokom dužeg vremenskog perioda napipava kvržicu tokom samopregleda, a tek kasnije nastaju promene na koži.
Navedeni simptomi mogu da imaju i druge uzroke, ipak, njihova nagla pojava, naročito kada zahvataju samo jednu dojku i brzo napreduju, razlog su za odlazak kod lekara bez daljeg odlaganja.
Zašto se ovaj karcinom često pomeša sa infekcijom?
Crvenilo, bol, toplota i otok dojke mnogo češće su posledica benignih stanja ili infekcije, a jedan od mogućih uzroka je mastitis, odnosno zapaljenje tkiva dojke, koje se često javlja tokom dojenja.
Problem nastaje kada se slični simptomi pojave zbog malignih ćelija koje ometaju limfnu drenažu kože, pa se u početku sumnja na infekciju i prepisuju antibiotici.
Dr Hiken upozorava da promene koje ne prolaze nakon lečenja, ili se pogoršavaju i šire, zahtevaju ponovnu procenu i dodatna ispitivanja, posebno u okolnostima kada žena ne doji bebu. To ne znači da svaka upala dojke ukazuje na rak, ali ni dijagnozu ne treba smatrati konačnom ako simptomi ne odgovaraju očekivanom toku infekcije.
Kako se postavlja dijagnoza?
Pošto ovaj karcinom često ne formira jasno ograničenu kvržicu, pregled dojke i samopregled nisu dovoljni da ga potvrde ili isključe.
U zavisnosti od nalaza, dijagnostika uključuje:mamografiju i ultrazvuk dojke; magnetnu rezonancu, kada je potrebna detaljnija procena; biopsiju tkiva dojke, a ponekad i kože; ispitivanje uzorka radi utvrđivanja bioloških karakteristika tumora; snimanja kojima se procenjuje da li se bolest proširila izvan dojke i regionalnih limfnih čvorova.
Konačna dijagnoza zahteva odgovarajuću analizu tkiva, uz procenu simptoma i nalaza snimanja.
"Lečenje inflamatornog karcinoma dojke prvo podrazumeva sistemsku terapiju", objašnjava dr Hiken. Izbor terapije zavisi od bioloških osobina tumora, uključujući to da li izražava estrogenske receptore ili ima pojačanu ekspresiju proteina HER2.
Kod inflamatornog karcinoma dojke, vreme je važno iz razloga što bolest može brzo da napreduje. Prepoznavanje promena koje odstupaju od uobičajenog stanja dojke i pravovremena medicinska procena prave značajnu razliku u daljem lečenju.
(EUpravo zato/Mejo klinika)
