Nagle promene temperatura i uticaj na čovekovo zdravlje: Kako pomoći telu da se lakše prilagodi?

Dok mi izgovaramo ustaljene fraze da je "vreme poludelo", naš organizam vodi bitku na fiziološkom nivou, kako bi uspostavilo ravnotežu.

Suprotno ovome, kada temperatura naglo poraste, aktiviraju se mehanizmi hlađenja i dolazi do širenja krvnih sudova i znojenje.

U normalnim okolnostima, kada se promene temperatura postepeno dešavaju ljudsko telo ne trpi velike pritiske.

Problem nastaje kada su promene brze i velike, deset ili više stepeni u roku od par sati. Studije ukazuju da takve oscilacije predstavljaju stres za kardiovaskularni sistem, naročito kod starijih osoba i hroničnih bolesnika.

Srce pod pritiskom

Nagli pad temperature, povećava krvni pritisak i opterećenje srca. Analize podataka, pokazuju da su dani sa velikim razlikama u visini temperature, povezani sa povećanim brojem hospitalizacija zbog srčanih i moždanih udara.

Razlog? Dolazi do povećane viskoznosti krvi, krvni sudovi su uži, a srce mora jače da pumpa. Kada se potom temperatura naglo podigne, dolazi do širenja krvnih sudova i promena u regulaciji pritiska, dodatni stres za organizam koji pokušava da "uhvati korak" sa spoljašnjim svetom. I obrnuto.

Migrene, bolovi i "meteoropatski" simptomi

Mnogi ljudi prijavljuju glavobolje, bolove u zglobovima i opštu slabost tokom naglih promena vremena. Iako je pojam meteoropatije dugo bio predmet skepticizma, savremena istraživanja sugerišu da barometarski pritisak, vlažnost i temperatura mogu da utiču na nervni sistem i prag bola.

Pad atmosferskog pritiska i nagli porast temperature povezani su sa češćim migrenama kod osetljivih osoba. Promene u pritisku utiču na sinuse i krvne sudove mozga, dok temperaturni stres u pojedinim slučajevima pokreće upalne mehanizme.

Pluća i imuni sistem

Nagla hladnoća može dovesti i do sužavanja disajnih puteva što je naročito problematično za osobe sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća. Istovremeno, velike temperaturne razlike utiču i na ponašanje virusa i naš imuni odgovor na njih.

Neka istraživanja sugerišu da brze promene u visini temperatura privremeno slabe imunitet i na taj način naš organizam postaje podložniji respiratornim infekcijama.

Hormoni stresa i umor

Svaka nagla promena spoljašnje sredine aktivira simpatički nervni sistem. Luče se adrenalin i kortizol, primarni hormoni stresa koji pomažu telu da se prilagodi. Ali njihovom čestom aktivacijom naše telo dolazi u situaciju iscrpljenosti, razdražljivosti i poremećenog sna.

Zato mnogi ljudi u danima sa "četiri godišnja doba" osećaju umor, često menjaju raspoloženje i primećuju pad koncentracije.

Među najosetljivije grupe spadaju starije oobe, kardiovaskularni bolesnici, osobe sa respiratornim bolestima, oni koji imaju problem sa migrenama i reumatskim tegobama, ali i deca jer imaju nerazvijenu termoregulaciju.

Kako da pomognemo našem telu?

Savremena nauka još uvek nije otkrila način da kontroliše vreme, ipak, poznato je na koji način možemo pomoći našem telu kako bi se smanjili negativni efekti tokom ovakvih vremenskih preokreta.

Pre svega, treba se slojevito oblačiti kako bi telu bila pružena prilika da se adaptira postepeno. Redovna hidratacija utiče na volumen krvnih sudova, pravilan rad cirkulacije i smanjuje opterećenje srca i tu dolazimo do krvnog pritiska, koji bi trebao redovno da se kontroliše (kod ljudi koji imaju problema sa njim), kako bi se preduzeli određeni koraci i on se stabilizovao.

Bez obzira kroz kakve napore naše telo prolazi, najlakši i najjednostavniji načini da mu pomognemo u bilo kakvoj situaciji jesu umerena fizička ativnost, redovan san i kontrola stresa.

Moderno vreme sa sobom nosi određene izazove, a jedan od njih su i klimatske poromene koje utiču na nestabilne vremenske uslove, te dani sa velikim temperaturnim oscilacijama postaju sve češći. Naše telo jeste izuzetno prilagodljivo, ali nije neograničeno otporno, uz pravilnu pažnju neki efekti mogu da se umanje. 

(EUpravo zato/PubMed/Nature)