Milenijalci, rođeni između 1981. i 1996. godine, imaju više fakultetskih diploma nego bilo koja prethodna generacija. Oko 40 odsto njih steklo je najmanje diplomu osnovnih studija.
Ipak, uprkos visokom obrazovanju, suočavaju se sa surovom ekonomskom stvarnošću — znatno zaostaju za prethodnim generacijama kada je u pitanju sticanje imovine i finansijska sigurnost.
Prema izveštaju američke centralne banke, milenijalci zarađuju oko 20 odsto manje nego što su pripadnici generacije "bejbibumera" (rođeni posle Drugog svetskog rata) zarađivali u istoj životnoj dobi.
Na primer, 2013. godine medijalni prihod jednog milenijalca bio je 40.581 dolara (oko 35.750 evra), dok je medijalni prihod bejbibumera 1989. (preračunato u današnje vrednosti) iznosio 50.910 dolara (oko 44.850 evra).
Ova razlika nije samo rezultat stagnacije plata — ona ukazuje na dublje strukturne promene u ekonomiji koje su mnoge milenijalce ostavile na finansijskoj margini.
Ovo su neki od razloga zbog kojih je ovakvo stanjo, a iako je fokus na milenijalce u SAD, činjenica je da se sa sličnim problemima susreću i oni pripadnici ove generacije u Evropi.
Skupo obrazovanje
Ogroman rast troškova studiranja snažno je uticao na finansijsku perspektivu milenijalaca. Mnogi su odrasli i ušli u odrasli život već opterećeni rekordno visokim studentskim dugovima, što je odložilo važne životne korake poput kupovine stana, braka ili zasnivanja porodice.
Prosečan dug po studentu u SAD danas (2024) iznosi preko 37.000 dolara, dok su neki u dugovima daleko većim od toga.
Skupo studiranje takođe je problem i u Evropi.
Troškovi rastu, a plate stoje
Dok su zarade decenijama uglavnom stagnirale, troškovi života — posebno stanovanje, zdravstvena zaštita i briga o deci — dramatično su porasli. Milenijalci često plaćaju visoke kirije ili stambene kredite u gradovima gde se nalaze radna mesta, što im dodatno otežava štednju.
Kada se na to doda inflacija i nestabilno tržište rada, mnogi milenijalci žive "od plate do plate", iako imaju stalne poslove i visoko obrazovanje.
Promene na tržištu rada
Za razliku od bejbibumera koji su ušli na stabilno, često sindikalno organizovano tržište rada, milenijalci su postajali odrasli tokom i nakon finansijske krize 2008. godine, koja je odnela mnoga radna mesta, ušteđevine i imovinu.
Mnogi su zbog toga bili prinuđeni da prihvataju slabije plaćene poslove ili poslove u gig ekonomiji (privremeni angažmani), koji ne nude dugoročnu sigurnost niti benefite. Uspon freelance i honorarnih poslova dodatno je destabilizovao prihode, čak i kod onih sa diplomama prestižnih fakulteta.
Generacijsko bogatstvo i rast nejednakosti
Bejbibumeri su rasli u posleratnoj ekonomiji u kojoj su dominirali stabilni poslovi, penzioni fondovi i dostupno vlasništvo nad nekretninama — privilegije koje milenijalcima nisu bile na raspolaganju. Istovremeno, nejednakost u bogatstvu sve više raste.
Milenijalci danas (2024) poseduju svega pet odsto ukupnog bogatstva, dok su bejbibumeri u istim godinama držali čak 21 odsto.
Promena vrednosti
Suočeni s finansijskim ograničenjima, mnogi milenijalci redefinišu šta za njih znači uspeh. Umesto visokih plata, sve više cene mentalno zdravlje, ravnotežu između posla i privatnog života, fleksibilnost rada na daljinu i društveni uticaj.
Iako im je sticanje bogatstva i dalje izazov, milenijalci pišu nova pravila o tome kako živeti ispunjen život uprkos finansijskim poteškoćama.
(EUpravo zato/The Express Tribune)
